< Јован 5 >

1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
Pärast seda oli juutide püha, nii et Jeesus läks Jeruusalemma.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
Jeruusalemmas Lambavärava lähedal on tiik, mida heebrea keeles nimetatakse Betsataks ja mille kõrval on viis sammaskoda.
3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
Haigete inimeste hulgad lamasid neis sammaskodades − pimedad, vigased ja halvatud.
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
Üks mees, kes oli seal, oli kolmkümmend kaheksa aastat haige olnud. Jeesus vaatas talle otsa, teades, et ta oli seal kaua aega lamanud, ja küsis talt:
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
„Kas sa tahad terveks saada?“
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
„Isand, “vastas haige mees, „mul ei ole kedagi, kes mind vette aitaks, kui vett segatakse. Sel ajal, kui ma sinna üritan minna, jõuab alati keegi minust ette.“
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
„Tõuse püsti, võta oma matt ja kõnni!“ütles Jeesus talle.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
Kohe sai mees terveks. Ta võttis oma mati ja hakkas kõndima. Päev, mil see juhtus, oli hingamispäev.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
Niisiis ütlesid juudid terveks saanud mehele: „Täna on hingamispäev! Seadus ei luba matti kanda!“
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
„Mees, kes mu terveks tegi, käskis mul mati võtta ja kõndida, “vastas ta.
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
„Kes see inimene on, kes sul käskis mati võtta ja kõndida?“küsisid nad.
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
Kuid terveks saanud mees ei teadnud, kes see oli, sest Jeesus oli ümbritseva rahvahulga sisse lipsanud.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
Hiljem leidis Jeesus mehe templist ja ütles talle: „Vaata, sa oled nüüd terveks saanud. Ära siis tee enam pattu, muidu võib sinuga midagi hullemat juhtuda.“
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
Mees läks juutide juurde ja ütles neile, et see oli Jeesus, kes oli ta terveks teinud.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
Nii hakkasid juudid Jeesust kimbutama, sest ta tegi asju hingamispäeval.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
Aga Jeesus ütles neile: „Minu isa tegutseb ikka veel ja nii ka mina.“
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
Seetõttu üritasid juudid veel enam teda tappa, sest lisaks hingamispäeva rikkumisele nimetas ta Jumalat oma Isaks, tehes ennast Jumalaga võrdseks.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
Niisiis selgitas Jeesus neile: „Ma räägin teile tõtt: Poeg ei saa iseenesest midagi teha; ta saab teha ainult seda, mida näeb Isa tegemas. Mida teeb Isa, seda teeb ka Poeg.
20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
Sest Isa armastab Poega ja ilmutab talle, mida ta teeb; ja Isa näitab talle veel uskumatumaid asju, mis teid täielikult hämmastavad.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
Sest samamoodi nagu Isa annab elu neile, kelle ta surnuist üles äratab, annab ka Poeg elu neile, kellele tahab.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
Isa ei mõista kellegi üle kohut. Kõik õigused kohut mõista on ta andnud Pojale,
23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
et kõik austaksid Poega, nagu nad austavad Isa. Kes ei austa Poega, ei austa Isa, kes on Poja läkitanud.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
Ma räägin teile tõtt: neil, kes järgivad, mida ma ütlen, ja usuvad temasse, kes minu on läkitanud, on igavene elu. Neid ei mõisteta hukka, vaid nad on läinud surmast ellu. (aiōnios g166)
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
Ma räägin teile tõtt: tuleb aeg − õigupoolest on see juba käes −, kui surnud kuulevad Jumala Poja häält, ja need, kes kuulevad, elavad!
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
Just nagu Isal on eluandev vägi iseeneses, on ta andnud sama eluandva väe Pojale.
27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
Isa on andnud talle ka õiguse kohut mõista, sest ta on inimese Poeg.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
Ärge üllatuge sellest, sest tuleb aeg, mil kõik, kes on hauas, kuulevad tema häält
29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
ja tõusevad üles: need, kes on teinud head, elu ülestõusmiseks, ja need, kes on teinud kurja, hukkamõistmise ülestõusmiseks.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
Ma ei suuda iseenesest midagi teha. Ma mõistan kohut selle põhjal, mida on mulle öeldud, ja mu otsus on õige, sest ma ei täida enda tahet, vaid tema tahet, kes mu läkitas.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
Kui ma väidaksin midagi enda kohta, ei oleks need väited kehtivad,
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
vaid keegi teine tunnistab minust ja ma tean, et see, mida ta minu kohta ütleb, on õige.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
Te küsisite Johanneselt minu kohta ja ta rääkis tõtt,
34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
kuid mul ei ole vaja inimeste heakskiitu. Ma selgitan seda teile, et te võiksite päästetud saada.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
Johannes oli nagu eredalt põlev lamp ja te olite valmis mõnda aega tema valgust nautima.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
Aga tunnistus, mida mina annan, on suurem kui Johannese oma, sest ma teen tööd, mille Isa andis mulle teha,
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
ning see on tõend, et Isa läkitas mu. Isa, kes mu läkitas, räägib ise minu eest. Te ei ole kunagi tema häält kuulnud, te ei ole näinud, missugune ta välja näeb,
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
ja te ei võta vastu, mida ta ütleb, sest te ei usu sellesse, kelle ta läkitas.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
Te uurite pühi kirju, sest arvate, et saate nende abil igavese elu. Kuid need tunnistavad minu toetuseks! (aiōnios g166)
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
Ja ometi ei taha te minu juurde tulla, et võiksite elada.
41 Ја не примам славе од људи.
Ma ei taotle inimeste heakskiitu
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
− ma tunnen teid ja tean, et teie sees ei ole Jumala armastust.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
Sest ma olen tulnud oma Isa esindama ja te ei võtnud mind vastu; aga kui tuleb keegi, kes esindab iseennast, siis võtate ta vastu!
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
Kuidas te saate minusse uskuda, kui taotlete kiitust üksteiselt ega taotle kiitust ainsalt tõeliselt Jumalat?
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
Aga ärge arvake, et ma süüdistan teid Isa ees. Teid süüdistab Mooses, keda te nii väga usaldate.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
Sest kui te tõesti usuksite Moosest, siis usuksite ka minusse, sest tema kirjutas minust.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Aga kuna te ei usu, mida ta on öelnud, miks peaksite uskuma seda, mida ütlen mina?“

< Јован 5 >