Јован 5
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
After these things there was a feast of the Jews, and Jesus went up to Jerusalem.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
Now there is in Jerusalem by the place pertaining to sheep, a pool, which is called in Hebrew Bethesda, having five porches.
3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
In these lay a great multitude of those who are feeble, blind, lame, withered, waiting for the movement of the water.
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
For an agent went down at a certain time into the pool, and agitated the water. Therefore the first man who stepped in after the agitation of the water became well from whatever affliction he had.
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
And a certain man was there who was thirty-eight years in the weakness.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
When Jesus saw this man lying down, and knew that he fares now a long time, he says to him, Do thou desire to become well?
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
The infirmed man answered him, Sir, I have no man so that when the water is agitated he might put me into the pool, but while I am coming another steps down before me.
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
Jesus says to him, Arise, take up thy bed and walk.
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
And straightaway the man became well, and took up his bed and walked. Now it was sabbath on that day.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
The Jews therefore said to the man who was cured, It is sabbath. It is not permitted for thee to take up the bed.
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
He answered them, The man who made me well, that man said to me, Take up thy bed and walk.
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
Therefore they asked him, Who is the man who said to thee, Take up thy bed and walk?
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
But the man who was healed had not known who he is, for Jesus withdrew, a multitude being in the place.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
After these things Jesus finds him in the temple, and said to him, Behold, thou have become well. Sin no more, lest something worse may happen to thee.
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
The man departed and reported to the Jews that Jesus is the man who made him well.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
And because of this the Jews persecuted Jesus, and sought to kill him, because he did these things on a sabbath.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
But Jesus answered them, My Father works until now and I work.
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
Because of this therefore the Jews sought even more to kill him, because not only did he relax the sabbath, but also he called God his own Father, making himself equal to God.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
Jesus therefore answered and said to them, Truly, truly, I say to you, the Son can do nothing of himself, except what he sees the Father doing. For whatever he may do, the Son also does these things in like manner.
20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
For the Father loves the Son, and shows him all things that he himself does. And he will show him works greater than these, so that ye may marvel.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
For as the Father raises up the dead and makes alive, so also the Son makes alive whom he will.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
For neither does the Father judge any man, but he has given all judgment to the Son,
23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
so that all would honor the Son, even as they honor the Father. The man not honoring the Son, does not honor the Father who sent him.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
Truly, truly, I say to you, that he who hears my word, and believes him who sent me, has eternal life. And he does not come into condemnation, but has passed from death into life. (aiōnios g166)
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
Truly, truly, I say to you, that an hour comes, and now is, when the dead will hear the voice of the Son of God, and those who hear will live.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
For as the Father has life in himself, so also he gave to the Son to have life in himself.
27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
And he also gave him authority to execute judgment because he is a son of man.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
Marvel not at this, because an hour comes in which all those in the sepulchers will hear his voice,
29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
and will come forth, those who have done right to a resurrection of life, and those who have practiced wrong to a resurrection of judgment.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
I can from myself do nothing. As I hear, I judge. And my judgment is righteous because I seek not my will, but the will of the Father who sent me.
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
If I testify about myself, my witness is not valid.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
There is another who testifies about me, and I know that the testimony that he testifies about me is valid.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
Ye have sent to John, and he has testified to the truth.
34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
But I do not take the testimony from man. However, I say these things, so that ye may be saved.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
That man was the lamp that burns and shines, and ye were willing to rejoice for an hour in his light.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
But I have testimony greater than of John, for the works that the Father has given me so that I might complete them, the same works that I do, they testify about me that the Father has sent me.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
And the Father, he who sent me, has testified about me. Ye have neither heard his voice, nor have ever seen his appearance.
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
And ye have not his word dwelling in you, because ye do not believe that man whom he sent for this.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
Ye search the scriptures, because ye think to have eternal life in them, and those are testifying about me. (aiōnios g166)
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
And ye will not come to me, so that ye may have life.
41 Ја не примам славе од људи.
I do not receive glory from men.
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
But I know you, that ye have not the love of God within yourselves.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
I have come in my Father's name, and ye do not accept me. If another man should come in his own name, ye will accept that man.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
How can ye believe, who receive glory from each other, and seek not the glory from the only God?
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
Think not that I will accuse you to the Father. The man who accuses you is Moses, in whom ye have hoped.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
For if ye believed Moses, ye would have believed me, for that man wrote about me.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
But if ye believe not the writings of that man, how will ye believe my sayings?
