Јован 5
1 А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
Nakon toga bijaše židovski blagdan pa Isus uziđe u Jeruzalem.
2 У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
U Jeruzalemu se kod Ovčjih vrata nalazi kupalište koje se hebrejski zove Bethzatha, a ima pet trijemova.
3 У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
U njima je ležalo mnoštvo bolesnika - slijepih, hromih, uzetih: čekali su da izbije voda.
4 Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
Anđeo bi Gospodnji, naime, silazio od vremena do vremena u ribnjak i pokrenuo vodu: tko bi prvi ušao pošto je voda izbila, ozdravio bi makar bolovao od bilo kakve bolesti.
5 А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
Bijaše ondje neki čovjek koji je trpio od svoje bolesti trideset i osam godina.
6 Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
Kad ga Isus opazi gdje leži i kada dozna da je već dugo u tome stanju, kaže mu: “Želiš li ozdraviti?”
7 Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
Odgovori mu bolesnik: “Gospodine, nikoga nemam tko bi me uronio u kupalište kad se voda uzbiba. Dok ja stignem, drugi već prije mene siđe.”
8 Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
Kaže mu Isus: “Ustani, uzmi svoju postelju i hodi!”
9 И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
Čovjek odmah ozdravi, uzme svoju postelju i prohoda. Toga dana bijaše subota.
10 Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
Židovi su stoga govorili ozdravljenomu: “Subota je! Ne smiješ nositi postelju svoju!”
11 А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
On im odvrati: “Onaj koji me ozdravi reče mi: 'Uzmi svoju postelju i hodi!'”
12 А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
Upitaše ga dakle: “Tko je taj čovjek koji ti je rekao: 'Uzmi i hodi?'”
13 А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
No ozdravljenik nije znao tko je taj jer je Isus nestao u mnoštvu što se ondje nalazilo.
14 А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
Nakon toga nađe ga Isus u Hramu i reče mu: “Eto, ozdravio si! Više ne griješi da te što gore ne snađe!”
15 А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
Čovjek ode i javi Židovima da je Isus onaj koji ga je ozdravio.
16 И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
Zbog toga su Židovi počeli Isusa napadati što to radi subotom.
17 А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
Isus im odgovori: “Otac moj sve do sada radi pa i ja radim.”
18 И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
Zbog toga su Židovi još više gledali da ga ubiju jer je ne samo kršio subotu nego i Boga nazivao Ocem svojim izjednačujući sebe s Bogom.
19 А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
Isus nato odvrati: “Zaista, zaista, kažem vam: Sin ne može sam od sebe činiti ništa, doli što vidi da čini Otac; što on čini, to jednako i Sin čini.
20 Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
Jer Otac Ljubi Sina i pokazuje mu sve što sam čini. Pokazat će mu i veća djela od ovih te ćete se čudom čuditi.
21 Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
Uistinu, kao što Otac uskrisuje mrtve i oživljava tako i Sin oživljava koje hoće.
22 Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
Otac doista ne sudi nikomu: sav je sud predao Sinu
23 Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
da svi časte Sina kao što časte Oca. Tko ne časti Sina, ne časti ni Oca koji ga posla.”
24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
“Zaista, zaista, kažem vam: tko sluša moju riječ i vjeruje onomu koji me posla, ima život vječni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. (aiōnios g166)
25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
Zaista, zaista, kažem vam: dolazi čas - sada je! - kad će mrtvi čuti glas Sina Božjega i koji čuju, živjet će.
26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
Doista, kao što Otac ima život u sebi tako je i Sinu dao da ima život u sebi;
27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
i ovlasti ga da sudi jer je Sin Čovječji.
28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
Ne čudite se tome jer dolazi čas kad će svi koji su u grobovima, čuti njegov glas.
29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
I izići će: koji su dobro činili - na uskrsnuće života, a koji su radili zlo - na uskrsnuće osude.
30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
Ja sam od sebe ne mogu učiniti ništa: kako čujem, sudim, i sud je moj pravedan jer ne tražim svoje volje, nego volju onoga koji me posla.”
31 Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
“Ako ja svjedočim sam za sebe, svjedočanstvo moje nije istinito.
32 Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
Drugi svjedoči za mene i znam: istinito je svjedočanstvo kojim on svjedoči za mene.
33 Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
Vi ste poslali k Ivanu i on je posvjedočio za istinu.
34 А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
Ja ne primam svjedočanstva od čovjeka, već govorim to da se vi spasite.
35 Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
On bijaše svjetiljka što gori i svijetli, a vi se htjedoste samo za čas naslađivati njegovom svjetlosti.
36 Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
Ali ja imam svjedočanstvo veće od Ivanova: djela koja mi je dao izvršiti Otac, upravo ta djela koja činim, svjedoče za mene - da me poslao Otac.
37 И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
Pa i Otac koji me posla sam je svjedočio za mene. Niti ste glasa njegova ikada čuli niti ste lica njegova ikada vidjeli,
38 И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
a ni riječ njegova ne prebiva u vama jer ne vjerujete onomu kojega on posla.
39 Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
Vi istražujete Pisma jer mislite po njima imati život vječni. I ona svjedoče za mene, (aiōnios g166)
40 И нећете да дођете к мени да имате живот.
a vi ipak nećete da dođete k meni da život imate.
41 Ја не примам славе од људи.
Slave od ljudi ne tražim,
42 Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
ali vas dobro upoznah: ljubavi Božje nemate u sebi.
43 Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
Ja sam došao u ime Oca svoga i vi me ne primate. Dođe li tko drugi u svoje ime, njega ćete primiti.
44 Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
Ta kako biste vi vjerovali kad tražite slavu jedni od drugih, a slave od Boga jedinoga ne tražite!
45 Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
Ne mislite da ću vas ja tužiti Ocu. Vaš je tužitelj Mojsije u koga se uzdate.
46 Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
Uistinu, kad biste vjerovali Mojsiju, i meni biste vjerovali: ta o meni je on pisao.
47 А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Ali ako njegovim pismima ne vjerujete, kako da mojim riječima vjerujete?”
