< Јован 3 >
1 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
2 Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
3 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
4 Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
6 Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
8 Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
9 Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
10 Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
12 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
13 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
15 Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни: (aiōnios )
16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. (aiōnios )
17 Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
18 Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
19 А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
20 Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
21 А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22 А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
23 А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25 Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
27 Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
28 Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
29 Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
30 Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
31 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
32 И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
33 Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
34 Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
35 Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
36 Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему. (aiōnios )
