Јован 3
1 Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
Now there was a Pharisee named Nicodemus, who was a leading man among his people.
2 Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
This man came to Jesus by night, and said to him, ‘Rabbi, we know that you are a teacher come from God; for no one could give such signs as you are giving, unless God were with him.’
3 Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
‘In truth I tell you,’ exclaimed Jesus, ‘unless a person is reborn, they cannot see the kingdom of God.’
4 Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
‘How can a person,’ asked Nicodemus, ‘be born when they are old? Can they be born a second time?’
5 Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
‘In truth I tell you,’ answered Jesus, ‘unless a person owes their birth to water and Spirit, they cannot enter the kingdom of God.
6 Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
All that owes its birth to human nature is human, and all that owes its birth to the Spirit is spiritual.
7 Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
Do not wonder at my telling you that you all need to be reborn.
8 Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
The wind blows wherever it wants, and you can hear the sound it makes, but you do not know where it comes from, or where it goes; it is the same with everyone who owes his birth to the Spirit.’
9 Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
‘How can that be?’ asked Nicodemus.
10 Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
‘What! You a teacher of Israel,’ exclaimed Jesus, ‘and yet do not understand this!
11 Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
In truth I tell you that we speak of what we know, and state what we have seen; and yet you do not accept our statements.
12 Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
If, when I tell you earthly things, you do not believe me, how will you believe me when I tell you of heavenly things?
13 И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
No one has ascended to heaven, except him who descended from heaven – the Son of Man himself.
14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
And, as Moses lifted up the snake in the desert, so must the Son of Man be lifted up;
so that everyone who believes in him may have eternal life.’ (aiōnios g166)
16 Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни. (aiōnios g166)
For God so loved the world, that he gave his only Son, so that everyone who believes in him may not be lost, but have eternal life. (aiōnios g166)
17 Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
For God did not send his Son into the world to condemn the world, but so that the world might be saved through him.
18 Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
The person who believes in him escapes condemnation, while the person who does not believe in him is already condemned, because they have not believed in the only Son of God.
19 А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
The ground of their condemnation is this, that though the light has come into the world, people preferred the darkness to the light, because their actions were wicked.
20 Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
For the person who lives an evil life hates the light, and will not come to it, fearing that their actions will be exposed;
21 А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
but the person who lives by the truth comes into the light, so it can be clearly seen that God is in all they do.
22 А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
After this, Jesus went with his disciples into the country parts of Judea; and there he stayed with them, and baptized.
23 А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
John, also, was baptizing at Aenon near Salim, because there were many streams there; and people were constantly coming and being baptized.
24 Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
(For John had not yet been imprisoned).
25 Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
Now a discussion arose between some of John’s disciples and a fellow Jew on the subject of purification;
26 И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
and the disciples came to John and said, ‘Rabbi, the man who was with you on the other side of the Jordan, and to whom you have yourself borne testimony – he, also, is baptizing, and everybody is going to him.’
27 Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
John’s answer was – ‘A person can gain nothing but what is given them from heaven.
28 Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
You are yourselves witnesses that I said “I am not the Christ,” but “I have been sent before him as a messenger.”
29 Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
It is the groom who has the bride; but the groom’s friend, who stands by and listens to him, is filled with joy when he hears the groom’s voice. This joy I have felt to the full.
30 Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
He must become greater, and I less.’
31 Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
He who comes from above is above all others; but a child of earth is earthly, and his teaching is earthly, too. He who comes from heaven is above all others.
32 И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
He states what he has seen and what he heard, and yet no one accepts his statement.
33 Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
They who did accept his statement confirm the fact that God is true.
34 Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
For he whom God sent as his messenger gives us God’s own teaching, for God does not limit the gift of the Spirit.
35 Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
The Father loves his Son, and has put everything in his hands.
