Јован 13
1 А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
ANTES de la fiesta de la Pascua, sabiendo Jesús que su hora había venido para que pasase de este mundo al Padre, como había amado á los suyos que estaban en el mundo, amólos hasta el fin.
2 И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
Y la cena acabada, como el diablo ya había metido en el corazón de Judas, [hijo] de Simón Iscariote, que le entregase,
3 Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
Sabiendo Jesús que el Padre le había dado todas las cosas en las manos, y que había salido de Dios, y á Dios iba,
4 Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
Levántase de la cena, y quítase su ropa, y tomando una toalla, ciñóse.
5 Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
Luego puso agua en un lebrillo, y comenzó á lavar los pies de los discípulos, y á limpiarlos con la toalla con que estaba ceñido.
6 Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
Entonces vino á Simón Pedro; y Pedro le dice: ¿Señor, tú me lavas los pies?
7 Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
Respondió Jesús, y díjole: Lo que yo hago, tú no entiendes ahora; mas [lo] entenderás después.
8 Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. (aiōn g165)
Dícele Pedro: No me lavarás los pies jamás. Respondióle Jesús: Si no te lavare, no tendrás parte conmigo. (aiōn g165)
9 Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
Dícele Simón Pedro: Señor, no sólo mis pies, mas aun las manos y la cabeza.
10 Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
Dícele Jesús: El que está lavado, no necesita sino que lave los pies, mas está todo limpio: y vosotros limpios estáis, aunque no todos.
11 Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
Porque sabía quién le había de entregar; por eso dijo: No estáis limpios todos.
12 А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
Así que, después que les hubo lavado los pies, y tomado su ropa, volviéndose á sentar á la mesa, díjoles: ¿Sabéis lo que os he hecho?
13 Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
Vosotros me llamáis, Maestro, y, Señor: y decís bien; porque lo soy.
14 Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
Pues si yo, el Señor y el Maestro, he lavado vuestros pies, vosotros también debéis lavar los pies los unos á los otros.
15 Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
Porque ejemplo os he dado, para que como yo os he hecho, vosotros también hagáis.
16 Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
De cierto, de cierto os digo: El siervo no es mayor que su señor, ni el apóstol es mayor que el que le envió.
17 Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
Si sabéis estas cosas, bienaventurados seréis, si las hiciereis.
18 Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
No hablo de todos vosotros: yo sé los que he elegido: mas para que se cumpla la Escritura: El que come pan conmigo, levantó contra mí su calcañar.
19 Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
Desde ahora os lo digo antes que se haga, para que cuando se hiciere, creáis que yo soy.
20 Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
De cierto, de cierto os digo: El que recibe al que yo enviare, á mí recibe; y el que á mí recibe, recibe al que me envió.
21 Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
Como hubo dicho Jesús esto, fué conmovido en el espíritu, y protestó, y dijo: De cierto, de cierto os digo, que uno de vosotros me ha de entregar.
22 Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
Entonces los discípulos mirábanse los unos á los otros, dudando de quién decía.
23 А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
Y uno de sus discípulos, al cual Jesús amaba, estaba recostado en el seno de Jesús.
24 Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
A éste, pues, hizo señas Simón Pedro, para que preguntase quién era aquél de quien decía.
25 А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
El entonces recostándose sobre el pecho de Jesús, dícele: Señor, ¿quién es?
26 Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
Respondió Jesús: Aquél es, á quien yo diere el pan mojado. Y mojando el pan, diólo á Judas Iscariote, [hijo] de Simón.
27 И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
Y tras el bocado Satanás entró en él. Entonces Jesús le dice: Lo que haces, haz[lo] más presto.
28 А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
Mas ninguno de los que estaban á la mesa entendió á qué propósito le dijo esto.
29 А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
Porque los unos pensaban, porque Judas tenía la bolsa, que Jesús le decía: Compra lo que necesitamos para la fiesta: ó, que diese algo á los pobres.
30 А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
Como él pues hubo tomado el bocado, luego salió: y era [ya] noche.
31 Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
Entonces como él salió, dijo Jesús: Ahora es glorificado el Hijo del hombre, y Dios es glorificado en él.
32 Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
Si Dios es glorificado en él, Dios también le glorificará en sí mismo, y luego le glorificará.
33 Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
Hijitos, aun un poco estoy con vosotros. Me buscaréis; mas, como dije á los Judíos: Donde yo voy, vosotros no podéis venir; así digo á vosotros ahora.
34 Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
Un mandamiento nuevo os doy: Que os améis unos á otros: como os he amado, que también [os] améis los unos á los otros.
35 По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
En esto conocerán todos que sois mis discípulos, si tuviereis amor los unos con los otros.
36 Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
Dícele Simón Pedro: Señor, ¿adónde vas? Respondióle Jesús: Donde yo voy, no me puedes ahora seguir; mas me seguirás después.
37 Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
Dícele Pedro: Señor, ¿por qué no te puedo seguir ahora? mi alma pondré por ti.
38 Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
Respondióle Jesús: ¿Tu alma pondrás por mí? De cierto, de cierto te digo: No cantará el gallo, sin que me hayas negado tres veces.
