Јован 12
1 А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
Therfor Jhesus bifor sixe daies of pask cam to Bethanye, where Lazarus hadde be deed, whom Jhesus reiside.
2 Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
And thei maden to hym a soopere there, and Martha mynystride to hym; and Lazarus was oon of men that saten at the mete with hym.
3 А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
Therfor Marie took a pound of oynement of trewe narde precious, and anoyntide the feet of Jhesu, and wipte hise feet with hir heeris; and the hous was fulfillid of the sauour of the oynement.
4 Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
Therfor Judas Scarioth, oon of hise disciplis, that was to bitraye hym,
5 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
seide, Whi is not this oynement seeld for thre hundrid pens, and is youun to nedi men?
6 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
But he seide this thing, not for it perteynede to hym of nedi men, but for he was a theef, and he hadde the pursis, and bar tho thingis that weren sent.
7 А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
Therfor Jhesus seide, Suffre ye hir, that in to the day of my biriyng sche kepe that;
8 Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
for ye schulen euermore haue pore men with you, but ye schulen not euermore haue me.
9 Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
Therfore myche puple of Jewis knew, that Jhesus was there; and thei camen, not oonli for Jhesu, but to se Lazarus, whom he hadde reisid fro deth.
10 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
But the princis of prestis thouyten to sle Lazarus,
11 Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
for manye of the Jewis wenten awei for him, and bileueden in Jhesu.
12 А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
But on the morew a myche puple, that cam togidere to the feeste dai, whanne thei hadden herd, that Jhesus cam to Jerusalem,
13 Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
token braunchis of palmes, and camen forth ayens hym, and crieden, Osanna, blessid is the kyng of Israel, that cometh in the name of the Lord.
14 А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
And Jhesus foond a yonge asse, and sat on hym,
15 Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
as it is writun, The douytir of Syon, nyle thou drede; lo! thi kyng cometh, sittynge on `an asse fole.
16 Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
Hise disciplis knewen not first these thingis, but whanne Jhesus was glorified, thanne thei hadden mynde, for these thingis weren writun of hym, and these thingis thei diden to hym.
17 А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
Therfor the puple bar witnessyng, that was with hym, whanne he clepide Lazarus fro the graue, and reiside hym fro deth.
18 Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
And therfor the puple cam, and mette with hym, for thei herden that he hadde don this signe.
19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
Therfor the Farisees seiden to hem silf, Ye seen, that we profiten no thing; lo! al the world wente aftir hym.
20 А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
And there weren summe hethene men, of hem that hadden come vp to worschipe in the feeste dai.
21 Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
And these camen to Filip, that was of Bethsaida of Galilee, and preieden hym, and seiden, Sire, we wolen se Jhesu.
22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
Filip cometh, and seith to Andrew; eft Andrew and Filip seiden to Jhesu.
23 А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
And Jhesus answerde `to hem, and seide, The our cometh, that mannus sone be clarified.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
Treuli, treuli, Y seie to you, but a corn of whete falle in to the erthe, and be deed, it dwellith aloone; but if it be deed, it bryngith myche fruyt.
25 Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни. (aiōnios g166)
He that loueth his lijf, schal leese it; and he that hatith his lijf in this world, kepith it in to euerlastynge lijf. (aiōnios g166)
26 Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
If ony man serue me, sue he me; and where Y am, there my mynystre schal be. If ony man serue me, my fadir schal worschipe hym.
27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
Now my soule is troublid, and what schal Y seie? Fadir, saue me fro this our; but therfor Y cam in to this our;
28 Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
fadir, clarifie thi name. And a vois cam fro heuene, and seide, And Y haue clarified, and eft Y schal clarifie.
29 А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
Therfor the puple that stood, and herde, seide, that `thundur was maad; othere men seide, an aungel spak to hym.
30 Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
Jhesus answerde, and seide, This vois cam not for me, but for you.
31 Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
Now is the doom of the world, now the prince of this world schal be cast out.
32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
And if Y schal be enhaunsid fro the erthe, Y schal drawe alle thingis to my silf.
33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
And he seide this thing, signifiynge bi what deth he `was to die.
34 Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији? (aiōn g165)
And the puple answeride to hym, We han herd of the lawe, that Crist dwellith with outen ende; and hou seist thou, It bihoueth mannys sone to be arerid? Who is this mannus sone? (aiōn g165)
35 А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
And thanne Jhesus seith to hem, Yit a litil liyt is in you; walke ye, the while ye han liyt, that derknessis catche you not; he that wandrith in derknessis, woot nere whidur he goith.
36 Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
While ye han liyt, bileue ye in liyt, that ye be the children of liyt. Jhesus spak these thingis, and wente, and hidde hym fro hem.
37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
And whanne he hadde don so many myraclis bifor hem, thei bileueden not `in to hym;
38 Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
that the word of Ysaie, the prophete, schulde be fulfillid, which he seide, Lord, who bileuede to oure heryng, and to whom is the arm of the Lord schewid?
39 Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
Therfor thei myyten not bileue, for eft Ysaye seide,
40 Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
He hath blyndid her iyen, and he hath maad hard the herte of hem, that thei se not with iyen, and vndurstonde with herte; and that thei be conuertid, and Y heele hem.
41 Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
Ysaye seide these thingis, whanne he say the glorie of hym, and spak of hym.
42 Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
Netheles `of the pryncis manye bileueden in hym, but for the Farisees thei knowlechiden not, that thei schulden not be put out of the synagoge;
43 Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
for thei loueden the glorie of men, more than the glorie of God.
44 А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
And Jhesus criede, and seide, He that bileueth in me, bileueth not in me, but in hym that sente me.
45 И ко види мене, види Оног који ме посла.
He that seeth me, seeth hym that sente me.
46 Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
Y liyt cam in to the world, that ech that bileueth in me, dwelle not in derknessis.
47 И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
And if ony man herith my words, and kepith hem, Y deme hym not; for Y cam not, that Y deme the world, but that Y make the world saaf.
48 Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
He that dispisith me, and takith not my wordis, hath hym that schal iuge hym; thilke word that Y haue spokun, schal deme hym in the last dai.
49 Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
For Y haue not spokun of my silf, but thilke fadir that sente me, yaf to me a maundement, what Y schal seie, and what Y schal speke.
