Јован 11
1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
En mann som het Lasarus, lå syk. Han bodde i Betania sammen med sine søstrer Maria og Marta
2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
Det var søsteren hans Maria, som hadde salvet Herren Jesus med aromatisk olje og tørket føttene hans med håret sitt.
3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
De to søstrene sendte nå et nødrop til Jesus og sa:”Herre, vennen din Lasarus er syk.”
4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
Da Jesus hørte dette, sa han:”Sykdommen hans vil ikke lede til døden, men den skal tvert om vise Guds herlighet, slik at jeg, Guds sønn, blir opphøyd og æret gjennom dette.”
5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
Til tross for at Jesus var glad i Marta, Maria og Lasarus,
6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
drøyde han ytterligere to dager der han var.
7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
Først da sa han til disiplene:”La oss gå tilbake til Judea.”
8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
Disiplene protesterte:”Mester, for bare noen dager siden forsøkte de religiøse lederne i Judea å steine deg. Vil du virkelig gå dit igjen?”
9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
Jesus svarte:”Det er dagslys tolv timer om dagen. De som nytter dagen til reisene sine, snubler ikke, for lyset skinner for alle.
10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
De derimot som gjør reisene sine i mørke, de snubler etter som ikke lyset får slippe til.”
11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
Han sa:”Vår venn Lasarus sover, men nå vil jeg gå og vekke ham.”
12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
Disiplene trodde at Jesus snakket om naturlig søvn og sa:”Så bra! Dersom han sover, blir han snart frisk.” Men Jesus mente at Lasarus var død.
13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
Derfor sa Jesus rett ut:”Lasarus er død.
15 И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
Og for deres skyld er jeg glad at jeg ikke var der, for døden hans vil hjelpe dere å tro på meg. Nå må vi gå til ham.”
16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
Tomas, som ble kalt Tvillingen, sa da til de andre disiplene:”Kom, la oss følge med, så kan vi dø sammen med ham.”
17 А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
Da Jesus kom fram til Betania, fortalte de til ham at Lasarus allerede hadde ligget fire dager i graven.
18 (А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
Betania lå bare noen kilometer fra Jerusalem.
19 И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
Mange menneskene hadde kommet fra hovedstaden for å trøste Marta og Maria i sorgen deres.
20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
Da Marta nå hørte at Jesus var på vei, gikk hun ut for å møte ham, mens Maria stanset hjemme.
21 Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
Marta sa til Jesus:”Herre, dersom du hadde vært her, da hadde ikke broren min behøvd å dø.
22 А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
Likevel vet jeg at Gud vil gi deg hva du enn ber ham om.”
23 Исус јој рече: Брат ће твој устати.
Jesus svarte:”Din bror skal bli levende igjen.”
24 Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
Marta sa:”Ja, jeg vet at han skal bli levende igjen den dagen alle døde blir vekket opp til et nytt liv og Gud skal dømme menneskene.”
25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
Jesus sa til henne:”Jeg er den som vekker opp de døde og som gir dem livet på nytt. Den som tror på meg, skal leve, selv om han dør.
Han får evig liv fordi han tror på meg, og han skal aldri noen sinne dø. Tror du dette, Marta?” (aiōn g165)
27 Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
”Ja, Herre”, svarte hun.”Jeg tror at du er Messias, den lovede kongen og Guds sønn, som skulle komme til verden.”
28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
Hun gikk fra Jesus og dro hjem igjen. Der tok hun Maria til siden og hvisket til henne:”Jesus er her og vil treffe deg.”
29 А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
Da Maria hørte det, reiste hun seg straks opp og gikk ut for å møte ham.
30 Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
Jesus hadde stanset utenfor byen på den plassen der Marta hadde møtt ham.
31 А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
Da alle som var i huset for å trøste Maria, så at hun skyndte seg ut, trodde de at hun ville gå til graven for å gråte der Lasarus lå. De fulgte etter henne.
32 А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
Da Maria kom fram til Jesus, falt hun ned ved føttene hans og sa:”Herre, dersom du hadde vært her, da hadde ikke broren min behøvd å dø.”
33 Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
Da Jesus så hvordan hun gråt og sørget og hvordan de andre som fulgte med henne, også sørget og gråt, ble han heftig opprørt og skalv mens han spurte:
34 И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
”Hvor har dere begravd ham?” De sa:”Kom og se.”
35 Ударише сузе Исусу.
Jesus begynte å gråte.
36 Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
De som sto rundt, sa da:”Se så høyt han elsket ham.”
37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
Men noen sa:”Han kunne helbrede en blind, hvorfor kunne han ikke også ha passet på at ikke Lasarus måtte å dø?”
38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
Enda en gang ble Jesus opprørt. Han gikk til graven, som var en grotte med en stein foran åpningen.
39 Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
Jesus sa:”Rull bort steinen.” Men Marta, søsteren til den døde, protesterte:”Lukten kommer til å være fryktelig, for han har vært død i fire dager.”
40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
Jesus sa til henne:”Sa jeg ikke til deg at dersom du tror på meg, skal du få se Guds herlighet?”
41 Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
De rullet da steinen bort. Jesus så opp mot himmelen og sa:”Far i himmelen, takk for at du har hørt meg.
42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
Selv vet jeg at du alltid hører meg, men av hensyn til alle som står her, sier jeg det likevel, slik at de kan tro at du har sendt meg.”
43 И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
Han ropte med kraftig stemme:”Lasarus, kom ut!”
44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
Lasarus kom ut inntullet i liksvøpet og med ansiktet dekket av et tørkle. Jesus sa:”Ta av ham svøpet og la ham gå.”
45 Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
Mange av dem som var sammen med Maria og hadde sett det Jesus gjorde, begynte nå å tro på ham.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
Men noen gikk også til fariseerne og rapporterte det Jesus hadde gjort.
47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
Da kalte øversteprestene og fariseerne sammen hele Det jødiske rådet for å diskutere situasjonen. De sa:”Hva skal vi gjøre? Denne mannen gjør jo mange mirakler.
48 Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
Dersom vi lar ham fortsette, begynner snart hele folket å tro på ham. Da kommer den romerske armeen til å ødelegge templet og utslette folket vårt.”
49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
En av dem, Kaifas, som var øversteprest det året, sa da:”Nå er dere desorientert og dumme!
50 И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
Selvfølgelig kan vi ikke la hele folket gå til grunne. Det er bedre for alle at ett menneske dør for at hele folket kan bli reddet.”
51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
Dette sa ikke Kaifas av seg selv. Nei, etter som han var øversteprest dette året, lot Gud ham forutsi at Jesus skulle dø for hele det jødiske folket,
52 И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
Ja, ikke bare for det, men også for å samle og forene alle Guds barn som finnes spredt over hele verden.
53 Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
Fra den stunden av var de religiøse lederne fast bestemt på å drepe Jesus.
54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
Derfor gikk ikke Jesus lenger åpent omkring i Judea, men trakk seg bort til utkanten av ørkenen, til byen Efraim, der han oppholdt seg sammen med disiplene.
55 А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
Den jødiske påskehøytiden nærmet seg. Mange tilreisende fra alle distriktene kom til Jerusalem flere dager i forveien for å gå gjennom seremoniene for renselse før påsken begynte.
56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
De ville gjerne treffe Jesus, og mens de besøkte templet, spurte de hverandre:”Hva tror dere? Har han ikke tenkt å komme til påskehøytiden?”
57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Øversteprestene og fariseerne hadde gitt befaling om at den som visste hvor Jesus holdt hus, straks måtte melde fra om det. De ville arrestere ham.
