< Јован 1 >
1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
2 Она беше у почетку у Бога.
3 Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
4 У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
5 И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
6 Посла Бог човека по имену Јована.
7 Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
8 Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
9 Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
10 На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
11 К својима дође, и своји Га не примише.
12 А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
13 Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
15 Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
16 И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18 Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
19 И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
20 И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
21 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
22 А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
23 Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24 И беху посланици од фарисеја,
25 И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
26 Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27 Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
28 Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
29 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
30 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
31 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
33 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
34 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
35 А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
36 И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38 А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
39 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
41 Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
47 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
49 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
50 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
