< Јован 1 >

1 У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
太初に言あり、言は神と偕にあり、言は神なりき。
2 Она беше у почетку у Бога.
この言は太初に神とともに在り、
3 Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
萬の物これに由りて成り、成りたる物に一つとして之によらで成りたるはなし。
4 У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
之に生命あり、この生命は人の光なりき。
5 И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
光は暗黒に照る、而して暗黒は之を悟らざりき。
6 Посла Бог човека по имену Јована.
神より遣されたる人いでたり、その名をヨハネといふ。
7 Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
この人は證のために來れり、光に就きて證をなし、また凡ての人の彼によりて信ぜん爲なり。
8 Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
彼は光にあらず、光に就きて證せん爲に來れるなり。
9 Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
もろもろの人をてらす眞の光ありて、世にきたれり。
10 На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
彼は世にあり、世は彼に由りて成りたるに、世は彼を知らざりき。
11 К својима дође, и своји Га не примише.
かれは己の國にきたりしに、己の民は之を受けざりき。
12 А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
されど之を受けし者、即ちその名を信ぜし者には、神の子となる權をあたへ給へり。
13 Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
かかる人は血脈によらず、肉の欲によらず、人の欲によらず、ただ、神によりて生れしなり。
14 И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
言は肉體となりて我らの中に宿りたまへり、我らその榮光を見たり、實に父の獨子の榮光にして、恩惠と眞理とにて滿てり。
15 Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
ヨハネ彼につきて證をなし、呼はりて言ふ『「わが後にきたる者は我に勝れり、我より前にありし故なり」と、我が曾ていへるは此の人なり』
16 И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
我らは皆その充ち滿ちたる中より受けて、恩惠に恩惠を加へらる。
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
律法はモーセによりて與へられ、恩惠と眞理とはイエス・キリストによりて來れるなり。
18 Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
未だ神を見し者なし、ただ父の懷裡にいます獨子の神のみ之を顯し給へり。
19 И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
さてユダヤ人、エルサレムより祭司とレビ人とをヨハネの許に遣して『なんぢは誰なるか』と問はせし時、ヨハネの證はかくのごとし。
20 И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
乃ち言ひあらはして諱まず『我はキリストにあらず』と言ひあらはせり。
21 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
また問ふ『さらば何、エリヤなるか』答ふ『然らず』問ふ『かの預言者なるか』答ふ『いな』
22 А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
ここに彼ら言ふ『なんぢは誰なるか、我らを遣しし人々に答へ得るやうにせよ、なんぢ己につきて何と言ふか』
23 Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
答へて言ふ『我は預言者イザヤの云へるが如く「主の道を直くせよと、荒野に呼はる者の聲」なり』
24 И беху посланици од фарисеја,
かの遣されたる者はパリサイ人なりき。
25 И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
また問ひて言ふ『なんぢ若しキリストに非ず、またエリヤにも、かの預言者にも非ずば、何 故バプテスマを施すか』
26 Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
ヨハネ答へて言ふ『我は水にてバプテスマを施す。なんじらの中に汝らの知らぬもの一人たてり。
27 Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
即ち我が後にきたる者なり、我はその鞋の紐を解くにも足らず』
28 Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
これらの事は、ヨハネのバプテスマを施しゐたりしヨルダンの向なるベタニヤにてありしなり。
29 А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
明くる日ヨハネ、イエスの己が許にきたり給ふを見ていふ『視よ、これぞ世の罪を除く神の羔羊。
30 Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
われ曾て「わが後に來る人あり、我にまされり、我より前にありし故なり」と云ひしは此の人なり。
31 И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
我もと彼を知らざりき。然れど彼のイスラエルに顯れんために、我きたりて水にてバプテスマを施すなり』
32 И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
ヨハネまた證をなして言ふ『われ見しに、御靈 鴿のごとく天より降りて、その上に止れり。
33 И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
我もと彼を知らざりき。されど我を遣し水にてバプテスマを施させ給ふもの、我に告げて「なんぢ御靈くだりて或 人の上に止るを見ん、これぞ聖 靈にてバプテスマを施す者なる」といひ給へり。
34 И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
われ之を見て、その神の子たるを證せしなり』
35 А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
明くる日ヨハネまた二人の弟子とともに立ちて、
36 И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
イエスの歩み給ふを見ていふ『視よ、これぞ神の羔羊』
37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
かく語るをききて、二人の弟子イエスに從ひゆきたれば、
38 А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
イエス振反りて、その從ひきたるを見て言ひたまふ『何を求むるか』彼 等いふ『ラビ(釋きていへば師)いづこに留り給ふか』
39 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
イエス言ひ給ふ『きたれ、さらば見ん』彼ら往きてその留りたまふ所を見、この日ともに留れり、時は第十時ごろなりき。
40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
ヨハネより聞きてイエスに從ひし二人のうち一人は、シモン・ペテロの兄弟アンデレなり。
41 Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
この人まづ其の兄弟シモンに遇ひ『われらメシヤ(釋けばキリスト)に遇へり』と言ひて、
42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
彼をイエスの許に連れきたれり。イエス之に目を注めて言ひ給ふ『なんぢはヨハネの子シモンなり、汝ケパ(釋けばペテロ)と稱へらるべし』
43 А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
明くる日イエス、ガリラヤに往かんとし、ピリポにあひて言ひ給ふ『われに從へ』
44 А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
ピリポはアンデレとペテロとの町なるベツサイダの人なり。
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
ピリポ、ナタナエルに遇ひて言ふ『我らはモーセが律法に録ししところ、預言者たちが録しし所の者に遇へり、ヨセフの子ナザレのイエスなり』
46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
ナタナエル言ふ『ナザレより何の善き者か出づべき』ピリポいふ『來りて見よ』
47 А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
イエス、ナタナエルの己が許にきたるを見、これを指して言ひたまふ『視よ、これ眞にイスラエル人なり、その衷に虚僞なし』
48 Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
ナタナエル言ふ『如何にして我を知り給ふか』イエス答えて言ひたまふ『ピリポの汝を呼ぶまへに、我なんぢが無花果の樹の下に居るを見たり』
49 Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
ナタナエル答ふ『ラビ、なんぢは神の子なり、汝はイスラエルの王なり』
50 Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
イエス答へて言ひ給ふ『われ汝が無花果の樹の下にをるを見たりと言ひしに因りて信ずるか、汝これよりも更に大なる事を見ん』
51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
また言ひ給ふ『まことに誠に汝らに告ぐ、天ひらけて、人の子のうへに神の使たちの昇り降りするを汝ら見るべし』

< Јован 1 >