Књига пророка Јоила 1
1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
Слово Господне, иже бысть ко Иоилю сыну Вафуилеву.
2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
Слышите сия, старцы, и внушите, вси живущии на земли: аще быша сицевая во днех ваших или во днех отец ваших?
3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
О сих чадом своим поведите, а чада ваша чадом своим, а чада их роду другому:
4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
останок гусениц поядоша прузи, и останок пругов поядоша мшицы, и останок мшиц поядоша сиплеве.
5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
Утрезвитеся, пиянии, от вина своего и плачитеся: рыдайте, вси пиющии вино до пиянства, яко отяся от уст ваших веселие и радость.
6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
Понеже язык взыде на землю Мою крепок и безчислен: зубы его (якоже) зубы львовы, и членовныя его якоже львичища:
7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
положи виноград Мой в погубление и смоквы Моя в сломление: взыскуя обыска и и сверже, обели лозие его.
8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
Восплачися ко мне паче невесты препоясаныя во вретище по мужи своем девственнем.
9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
Извержеся жертва и возлияние из дому Господня: плачитеся, жерцы, служащии жертвеннику Господню,
10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
яко опустеша поля. Плачися, земле, яко пострада пшеница, и изсше вино, умалися елей,
11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
посрамишася земледелателе. Плачитеся, села, по пшенице и по ячмени, яко погибе обымание от нивы,
12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
виноград изсше, и смоквы умалишася: шипки, и финикс, и яблонь, и вся древа польская изсхоша, яко посрамиша радость сынове человечи.
13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
Препояшитеся и бийтеся, жерцы, плачитеся, служащии жертвеннику: внидите, поспите во вретищих, служащии Богу, яко отяся от дому Бога вашего жертва и возлияние:
14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
освятите пост, проповедите цельбу, соберите старейшины вся живущия на земли в дом Бога вашего и воззовите ко Господу усердно:
15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
увы мне, увы мне, увы мне в день! Яко близ есть день Господень, и яко беда от беды приидет:
16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
яко пред очима вашима пищи взяшася и от дому Бога вашего веселие и радость.
17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
Вскочиша юницы у яслей своих, погибоша сокровища, раскопашася точила, яко посше пшеница.
18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
Что положим себе? Восплакашася стада волов, яко не бе пажити им, и паствы овчия погибоша.
19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
К Тебе, Господи, возопию, яко огнь потреби красная пустыни, и пламень пожже вся древа польская,
20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
и скоти польстии воззреша к Тебе, яко посхоша источницы воднии, и огнь пояде красная пустыни.
