Књига пророка Јоила 1
1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
The word of the LORD that came to Joel the son of Pethuel.
2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
Hear this, all of you old men, and give ear, all you inhabitants of the land. Has this been in your days, or even in the days of your fathers?
3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
Tell all of you your children of it, and let your children tell their children, and their children another generation.
4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
That which the palmerworm has left has the locust eaten; and that which the locust has left has the cankerworm eaten; and that which the cankerworm has left has the caterpillar eaten.
5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
Awake, all of you drunkards, and weep; and wail, all you drinkers of wine, because of the new wine; for it is cut off from your mouth.
6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
For a nation has come up upon my land, strong, and without number, whose teeth are the teeth of a lion, and he has the cheek teeth of a great lion.
7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
He has laid my vine waste, and barked my fig tree: he has made it clean bare, and cast it away; the branches thereof are made white.
8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
Lament like a virgin girded with sackcloth for the husband of her youth.
9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
The food offering and the drink offering is cut off from the house of the LORD; the priests, the LORD's ministers, mourn.
10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
The field is wasted, the land mourns; for the corn is wasted: the new wine is dried up, the oil languishes.
11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
Be all of you ashamed, O all of you husbandmen; wail, O all of you vinedressers, for the wheat and for the barley; because the harvest of the field is perished.
12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
The vine is dried up, and the fig tree languishes; the pomegranate tree, the palm tree also, and the apple tree, even all the trees of the field, are withered: because joy is withered away from the sons of men.
13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
Gird yourselves, and lament, all of you priests: wail, all of you ministers of the altar: come, lie all night in sackcloth, all of you ministers of my God: for the food offering and the drink offering is withheld from the house of your God.
14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
Sanctify all of you a fast, call a solemn assembly, gather the elders and all the inhabitants of the land into the house of the LORD your God, and cry unto the LORD,
15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
Alas for the day! for the day of the LORD is at hand, and as a destruction from the Almighty shall it come.
16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
Is not the food cut off before our eyes, yea, joy and gladness from the house of our God?
17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
The seed is rotten under their clods, the garners are laid desolate, the barns are broken down; for the corn is withered.
18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
How do the beasts groan! the herds of cattle are perplexed, because they have no pasture; yea, the flocks of sheep are made desolate.
19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
O LORD, to you will I cry: for the fire has devoured the pastures of the wilderness, and the flame has burned all the trees of the field.
20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
The beasts of the field cry also unto you: for the rivers of waters are dried up, and the fire has devoured the pastures of the wilderness.
