Књига пророка Јоила 1
1 Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
The Lord’s message that came to Joel, son of Pethuel.
2 Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
Hear this, elders, pay attention, all inhabitants of the land. Has anything like this happened in your days, or in the days of your ancestors?
3 Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
Recount it to your children; let your children tell it to their children, and their children to the generation that follows.
4 Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
That which the cutting locust has left, the swarming locust has eaten, that which the swarming locust has left, the hopping locust has eaten, and that which the hopping locust has left, the destroying locust has eaten.
5 Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
Awake, drunkards, and weep, and wail, all drinkers of wine; the new wine is cut off from your mouth.
6 Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
For a nation has come up on my land, powerful, and numberless; its teeth are the teeth of a lion, and its jaw-teeth are like those of a lioness.
7 Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
It has laid waste my vines, and barked my fig tree; it has peeled and cast it away, bleached are the branches.
8 Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
Wail as a bride, clad in sack-cloth, for the husband of her youth.
9 Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
Cut off are the cereal and drink-offerings from the house of the Lord; in mourning are the priests, who minister at the Lord’s altar.
10 Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
The fields are blasted, the land is in mourning, for ruined is the grain, the new wine fails and the oil is dried up.
11 Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
Be dismayed, farmers; wail, vine-dressers. For the wheat and the barley; for the harvest is lost from the fields.
12 Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
The vine fails to bear fruit, and the fig tree is drooping; the pomegranate, palm, and apple, all the trees of the field are dried up. The people’s joy withers.
13 Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
Put on sackcloth, and beat your breasts, priests; wail, ministers of the altar; come, lie all night in sack-cloth, ministers of God; for cereal-offering and drink-offering are cut off from the house of your God.
14 Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
Sanctify a fast, summon an assembly, gather the elders and all the inhabitants of the land into the house of the Lord your God, cry to the Lord:
15 Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
Alas for the day! Near at hand is the day of the Lord, and as destruction from the Almighty it comes.
16 Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
Is not food cut off from before us, gladness and joy from the house of our God?
17 Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
The grains shrivel under their hoes, the storehouses are desolate, the barns broken down, for the grain is withered.
18 Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
How the herds of cattle bellow in distress, for they have no pasture! The flocks of sheep are forlorn.
19 К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
To you, the Lord, I cry. For fire has devoured the pastures of the wilderness, and flame has scorched all the trees of the field.
20 И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
The wild animals also look up to you longingly, for the water-courses are dried up, and fire has devoured the pastures of the wilderness.
