Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Potem je Job odgovoril in rekel:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
»Vem, to je tako res. Toda kako bi človek mogel biti pravičen z Bogom?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
Če se hoče pričkati z njim, mu ne more odgovoriti eno od tisočih.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
On je moder v srcu in mogočen v moči; kdo se je utrdil zoper njega in je uspel?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Ki odstranja gore in ne vedo, ki jih prevrača v svoji jezi.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Ki trese zemljo iz njenega kraja in njeni stebri trepetajo.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Ki zapoveduje soncu in ta ne vzhaja in pečati zvezde.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Ki sam razprostira nebo in stopa po valovih morja.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Ki dela Arktur, Orion, Gostosevce in južne sobe.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Ki dela velike stvari neodkrite, da, in čudeže brez števila.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Glej! Hodi poleg mene, jaz pa ga ne vidim; gre tudi naprej, toda jaz ga ne zaznavam.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Glej, odvzema, kdo ga lahko ovira? Kdo mu bo rekel: ›Kaj delaš?‹
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
Če Bog ne bo umaknil svoje jeze, se ponosni pomočniki sklonijo pod njim.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Kako mnogo manj bi mu jaz mogel odgovoriti in izbrati svoje besede, da razpravljam z njim?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Kateremu, čeprav bi bil pravičen, vendar ne bi mogel odgovoriti, temveč bi naredil ponižno prošnjo svojemu sodniku.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Če sem klical in mi je odgovoril, vendar ne bi verjel, da je prisluhnil mojemu glasu.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
Kajti lomi me z viharjem in brez razloga množi moje rane.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Ne bo mi pustil, da zajamem sapo, temveč me napolnjuje z grenkobo.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Če govorim o moči, glej, on je močan, če pa o sodbi, kdo mi bo določil čas zagovarjanja?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Če jaz sebe opravičim, me bodo moja lastna usta obsodila. Če rečem: ›Jaz sem popoln, ‹ se bo izkazalo, da sem sprevržen.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Čeprav bi bil popoln, vendar ne bi poznal svoje duše; preziral bi svoje življenje.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
To je ena stvar, zato sem rekel to: ›On uničuje popolnega in zlobnega.‹
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Če nadloga nenadoma ubije, se bo posmehoval ob sojenju nedolžnih.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Zemlja je dana v roko zlobnega. On zakriva obličja njenih sodnikov. Če ne, kje in kdo je on?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Torej moji dnevi so hitrejši kakor tekač. Odletijo proč, ničesar dobrega ne vidijo.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Minili so kakor nagle ladje, kakor orel, ki hiti k plenu.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Če rečem: ›Pozabil bom svojo pritožbo, prenehal bom s svojo potrtostjo in se potolažil, ‹
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
se bojim vseh svojih bridkosti, vem, da me ne boš imel za nedolžnega.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Če sem zloben, zakaj se potem trudim zaman?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Če se umijem s snežnico in svoje roke naredim čiste kot še nikoli,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
me boš vendar pahnil v jarek in moja lastna oblačila me bodo prezirala.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
Kajti on ni človek, kakor sem jaz, da bi mu odgovoril in bi skupaj prišla na sodbo.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Niti ni tukaj kakršnegakoli razsodnika med nama, da bi lahko svojo roko položil na naju oba.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Naj svojo palico vzame od mene in naj me njegov strah ne straši.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Potem bi govoril in se ga ne bi bal, toda z menoj ni tako.
