Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Na ka whakahoki a Hopa, ka mea,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
E mohiotia ana ano tenei e ahau; engari ma te aha ka tika ai te tangata ki te Atua?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
Ki te pai ia ki te totohe ki a ia, kahore he kupu kotahi o roto i te mano e taea e ia te whakahoki ki a ia.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
He ngakau mohio ia, he pakari tona kaha: ko wai e whakauaua ki a ia, a e whiwhi i te pai?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
E nekehia ana e ia nga maunga, te mohio ratou; hurihia ake e ia i a ia e riri ana.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
E whakangaueuetia ana e ia te whenua, e nekehia atu ana i tona wahi, wiri ana ona pou.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
E korero nei ki te ra, a kore ake e whiti; hiritia putia iho e ia nga whetu.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Ko ia nei anake hei hora i nga rangi, hei takahi i runga i nga ngaru o te moana.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Nana nei i hanga a Aketura, a Tautoru, a Matariki, me nga ruma i te tonga.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Nana nei i mahi nga mea nunui, e kore nei e taea te rapu atu, ae ra nga mea whakamiharo, e kore nei e taea te tatau.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Ina tonu ia e haere atu nei, a kahore ahau i kite; ka pahemo atu hoki ia, a kahore ahau e matau ki a ia.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Nana, ka hopu ia i tana i aru ai, ma wai ia e arai? Ko wai hei ki atu ki a ia, E aha ana koe?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
E kore te Atua e whakahoki iho i tona riri; e piko ana ki raro i a ia nga kaiawhina o Rahapa.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
A kia whakahoki kupu ano ahau ki a ia, kia whiriwhiri kupu ano maku ki a ia?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Ahakoa he tika ahau, e kore ahau e whakahoki kupu atu; engari ka inoi ahau ki toku kaiwhakawa.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Me i karanga atu ahau, a whakahokia mai ai e ia te kupu ki ahau, kihai ahau i whakaae tera kua whakarongo mai ia ki toku reo.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
E aki ana hoki ia ia ahau ki te tupuhi, e whakanui takekore ana hoki i oku mate.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Kahore ahau e tukua e ia kia ta toku manawa; otiia whakakiia ana e ia toku wairua ki te kawa.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Ki te korero tatou mo te kaha o te hunga pakari, nana, kei reira ia! A ki te mea he whakawa, ko wai ra hei whakatakoto i te taima moku?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Ahakoa he tika ahau, ma toku mangai ano ahau e whakahe; ahakoa he tikanga tapatahi taku, ma reira ano e whakaatu toku ngaunga ketanga.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
He tapatahi ahau; kahore ahau e whakaaro ki ahau ano; e whakahawea ana ahau ki toku ora.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
He kotahi tonu ena; koia ahau ka mea, e whakamotitia ana e ia te tapatahi raua ko te kino.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Na ka whakamate tata nei te whiu, he kata tana ki te whakamatautauranga o te hunga harakore.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Kua hoatu te whenua ki te ringa o te tangata kino; e taupokina ana e ia nga mata o nga kaiwhakawa; ki te mea ehara i a ia, tena ko wai?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Na, ko te hohoro o oku ra, nui atu i to te kaikawe pukapuka; e rere ana, kahore hoki e kite i te pai.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Kua pahemo, kua pera me nga kaipuke tere, me te ekara ano e topa iho ana ki tana kai.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Ki te mea ahau, ka wareware ahau ki taku tangi, ka unuhia atu e ahau te pouri o toku mata, a ka marama:
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
E wehi ana ahau i oku mamae katoa, e mohio ana ahau e kore ahau e meinga e koe he harakore.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Tera hoki ahau e whakahengia; he aha ahau i whakangenge kau ai i ahau?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Ki te horoi ahau i ahau ki te hukarere, a ka meinga oku ringa kia ma rawa;
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Katahi ahau ka rumakina e koe ki te poka, a whakarihariha mai ana oku kakahu ki ahau.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
Ehara hoki ia i te tangata, i te penei me ahau nei, e whakahoki kupu ai ahau ki a ia, e haere tahi ai maua ki te whakawa.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Kahore he kaiwhakatikatika mo ta maua, kahore he tangata hei whakapa i tona ringa ki a maua tahi.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Me tango atu e ia tana patu i ahau, a kaua hoki tana whakamataku e whakawehi i ahau:
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Hei reira ahau ka korero, a kahore e wehi i a ia; kahore hoki ahau e pera i roto i ahau.
