Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
A LAILA olelo mai la o Ioba, i mai la,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Ua ike no au, he oiaio no: A, pehea la e hoaponoia'i ke kanaka imua o ke Akua?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
Ina makemake oia e hoopaapaa me ia, Aole e hiki ke hoapono imua ona i kekahi hapa tausani.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
He akamai ia ma ka naau, a ua nui ka ikaika: Owai la ka mea hoopaakiki ku e ia ia, a ua pomaikai?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Oia ka mea hoonee aku i na mauna, aole lakou i ike; Ka mea hoohiolo ia lakou ma kona inaina;
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Ka mea hoonaue i ka honua mai kona wahi aku, A haalulu kona mau kukulu;
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Ka mea olelo aku i ka la, aole ia i puka mai, A hoopaa aku hoi ia i na hoku;
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
O ka mea wale no nana i hohola na lani, A hele hoi maluna o na ale kiekie o ke kai;
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
O ka mea nana i hana o Uresa nui, me Oriona, A me Peleiade, a me ke kukuluhema loa aku;
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
O ka mea i hana i na mea nui hiki ole ke huliia; A me na mea kupanaha hiki ole ke heluia.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Aia hoi, maalo ae ia ma o'u nei, aole au i ike: Hele mai hoi oia, aka, aole au i hoomaopopo ia ia.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Aia hoi, lawe wale aku no ia, owai la ke pale aku ia ia? Owai la ka mea e olelo aku ia ia, Heaha kau e hana nei?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
I hoopau ole ae ke Akua i kona inaina, Kulou iho na kokua haaheo malalo ona.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Pehea la hoi wau e olelo aku ai ia ia, A e wae ae i na huaolelo imua ona?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Ina he pono ko'u, aole au e olelo aku ia ia, E nonoi aku no wau i kuu lunakanawai.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Ina ua kahea aku au, a ua lohe mai kela; Aole au e hooiaio, na hoolohe mai ia i ko'u leo.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
O ka mea e ulupa mai ia'u me ka ino, A hoonui wale mai ia i ko'u mau palapu.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Aole ia e ae mai ia'u e hanu i kuu hanu, Aka, hoopiha mai no ia ia'u i na mea awaawa.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Ina [e olelo iho au] no ka ikaika, aia hoi, oia ka ikaika: A ina no ka hooponopono ana, Owai la ke hai mai i ka manawa?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Ina owau e hoapono ia'u iho, hoohewa mai kuu waha ia'u; Ina [olelo iho au, ] Ua hala ole, ina ua hookahuli mai ia ia'u.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Ina ua hala ole au, aole hoi au e ike i kuu uhane: E hoowahawaha no au i kuu ola.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Ua hookahi no ia, nolaila e olelo aku au, Ke luku nei no ia i ka mea hala ole a me ka mea hewa.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Ina e pepehi koke mai ka mea uhau, E akaaka mai no ia i ka eha ana o ka poe hala ole.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Ua haawiia'ku ka honua iloko o ka lima o ka poe hewa: Ua uhi mai ia i na maka o kona mau lunakanawai; A i ole ia, auhea la, owai la hoi oia?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Ua oi ka mama o kuu mau la mamua o ka mea holo: Ke holo ae nei lakou, Ke ike ole nei lakou i ka maikai.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Ua hala aku la lakou e like me na moku holo: E like me ka aeto e lele ana i ka mea ai.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Ina olelo iho au, e hoopoina no wau i kuu kanikau ana, E waiho aku au i kuu maka kaumaha, a e hooluolu ia'u iho;
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
Makau iho la au i kuu mea ehaeha a pau, Ua ike au, aole oe e hoapono mai ia'u, he hala ole.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Ina ua hewa au, No ke aha la hoi wau e luhi make hewa nei?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Ina e holoi au ia'u iho i ka wai hau, A e hoomaemae au i kuu mau lima i ka sopa;
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Alaila, e kiola iho oe ia'u iloko o ka lua lepo, A e hoopailua ko'u mau kapa ia'u.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
No ka mea, aole ia he kanaka e like me au, e paio aku ai au ia ia, A halawai maua i ka hookolokolo ana.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Aole hoi he mea nana e uwao iwaena o maua, I kau mai ai ia i kona lima maluna o maua elua.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
E lawe aku ia i kona kookoo mai o'u aku nei, A mai hooweliweli mai kona makau ia'u.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Alaila e olelo aku au, aole hoi wau e makau ia ia, Aka, aole pela wau ia'u iho.
