Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Ningĩ Ayubu agĩcookia, akiuga atĩrĩ:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
“Ti-itherũ nĩnjũũĩ ũhoro ũcio nĩ wa ma. No rĩrĩ, mũndũ angĩhota atĩa gũkorwo arĩ mũthingu mbere ya Mũrungu?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
O na korwo mũndũ enda gũkararania na Ngai-rĩ, ndangĩhota kũmũcookeria kĩũria o na kĩmwe harĩ ciũria ngiri.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Ũũgĩ wake nĩ mũingĩ mũno, na ũhoti wake nĩ mũnene. Nũũ wanaregana nake akĩgaacĩra?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Eeheragia irĩma itekũmenya, na agacingʼaũrania nĩ kũrakara.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Athingithagia thĩ ĩkoima handũ hayo, na akainainia itugĩ ciayo.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Aathaga riũa rĩkaaga kũratha; nake agiragĩrĩria ũtheri wa njata.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Nĩwe watambũrũkirie igũrũ arĩ o wiki, na athiiaga agĩkinyangaga makũmbĩ ma iria.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Nĩwe Mũũmbi wa njata iria ciĩtagwo Nduba, na Karaũ, na Kĩrĩmĩra, o na ikundi cia njata cia mwena wa gũthini.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Nĩekaga magegania matangĩmenyeka, na akaringa ciama itangĩtarĩka.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Rĩrĩa aahĩtũkĩra harĩa ndĩ, ndingĩmuona; o na rĩrĩa aathiĩra harĩa ndĩ ndimenyaga.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Angĩgutha kĩndũ-rĩ, nũũ ũngĩhota kũmũgiria? Nũũ ũngĩmũũria atĩrĩ, ‘Nĩ atĩa ũreka?’
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
Ngai ndahingagĩrĩria marakara make; o na arĩa maateithagĩrĩria Rahabu nĩmamũinamagĩrĩra.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
“Niĩ-rĩ, ndaakĩhota atĩa kũmũkararia? Ingĩruta kũ ciugo cia kũmũcookeria?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
O na korwo ndihĩtĩtie-rĩ, ndingĩhota kũmũcookeria ũndũ; ũrĩa ingĩĩka no gũthaitha ingĩthaitha Mũnjiirithia anjiguĩre tha.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
O na ingĩamwĩtire nake anjĩtĩke-rĩ, ndingĩĩtĩkia nĩangĩathikĩrĩirie.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
We angĩamemendire na kĩhuhũkanio, na aingĩhie ironda ciakwa hatarĩ gĩtũmi.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Ndarekaga njookererwo nĩ mĩhũmũ, no nĩahatagĩrĩria na mathĩĩna.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Korwo no ũhoro wa hinya-rĩ, we arĩ hinya mũno! Na korwo no ũhoro wa ciira wa kĩhooto-rĩ, nũũ ũngĩmwĩta?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
O na korwo ndiahĩtĩtie-rĩ, kanua gakwa no kandue mũhĩtia; korwo ndiarĩ na ũcuuke-rĩ, nĩkangĩanduire mũhĩtia.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
“O na gũtuĩka ndirĩ na ũcuuke-rĩ, ndikwĩrĩrĩra; muoyo wakwa nĩndĩwagĩire kĩene.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Ũhoro no ũrĩa ũmwe; nĩkĩo ndĩroiga atĩrĩ, ‘Aniinaga arĩa matarĩ ũcuuke o na akaniina arĩa aaganu.’
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Hĩndĩ ĩrĩa ihũũra rĩarehe gĩkuũ kĩa narua, nĩathekagĩrĩra kũũrwo nĩ hinya kwa arĩa matarĩ na mahĩtia.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Hĩndĩ ĩrĩa bũrũri wagĩa moko-inĩ ma andũ aaganu, nĩahingaga aciirithania maitho. Akorwo ti we-rĩ, nũũ wĩkaga ũguo?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
“Matukũ makwa marahanyũka gũkĩra mũkinyia-ũhoro; mombũkaga matarĩ na gĩkeno o na kĩnini.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Mahĩtũkaga na ihenya mũno ta tũtarũ twa irura, kana ta nderi igũcuuhũkĩra kĩndũ gĩa kũrĩa.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Ingiuga atĩrĩ, ‘Nĩngũriganĩrwo nĩ mateta makwa, nĩngũtiga gũtukia gĩthiithi, ngene,’
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
no ngeetigĩra mĩnyamaro yakwa yothe, nĩgũkorwo nĩnjũũĩ ndũkandua atĩ ndiĩhĩtie.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Kuona atĩ nĩndĩkĩtie gũtuuo mũhĩtia-rĩ, nĩ kĩĩ gĩgũtũma ndĩĩnogie tũhũ?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
O na ingĩĩthamba na thabuni, na ndĩĩthambe moko na igata-rĩ,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
no ũndikirie irima rĩa gĩcoro nĩgeetha o na nguo ciakwa iithũũre.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
“We ti mũndũ ta niĩ atĩ nĩguo ndĩmũcookerie, nĩguo tũngʼethanĩre igooti-inĩ.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Naarĩ korwo nĩ harĩ mũndũ ũngĩtũiguithania, atũigĩrĩre guoko gwake ithuĩ eerĩ,
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
mũndũ wa kũnjehereria rũthanju rwa Ngai, nĩgeetha ndigacooke kũmakio nĩ itebeebania rĩake.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Hĩndĩ ĩyo nĩingĩacooka kwaragia itekũmwĩtigĩra, no ũrĩa ndariĩ rĩu-rĩ, ndingĩhota.
