Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Et Job prit la parole, et dit:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Certainement, je sais qu'il en est ainsi; et comment l'homme serait-il juste devant Dieu?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
S'il veut plaider avec lui, il ne lui répondra pas une fois sur mille.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Il est habile en son intelligence, et puissant en sa force: qui lui a résisté et s'en est bien trouvé?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Il transporte les montagnes, et elles ne le savent pas; il les bouleverse en sa fureur;
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Il fait trembler la terre sur sa base, et ses colonnes sont ébranlées.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Il parle au soleil, et le soleil ne se lève pas; et il met un sceau sur les étoiles.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Seul, il étend les cieux, et il marche sur les hauteurs de la mer.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Il a créé la grande Ourse, l'Orion, et la Pléiade, et les régions cachées du midi.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Il fait de grandes choses qu'on ne peut sonder, de merveilleuses choses qu'on ne peut compter.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Voici, il passe près de moi, et je ne le vois pas; il passe encore, et je ne l'aperçois pas.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
S'il ravit, qui le lui fera rendre? Qui lui dira: Que fais-tu?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
Dieu ne revient pas sur sa colère; sous lui sont abattus les plus puissants rebelles.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Combien moins lui pourrais-je répondre, moi, et choisir mes paroles pour lui parler!
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Quand j'aurais raison, je ne lui répondrais pas; je demanderais grâce à mon juge!
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Si je le citais, et qu'il me répondît, je ne croirais pas qu'il voulût écouter ma voix,
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
Lui qui fond sur moi dans une tempête, et qui multiplie mes plaies sans motif.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Il ne me permet point de reprendre haleine; il me rassasie d'amertume.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
S'il est question de force, il dit: “Me voilà! “S'il est question de droit: “Qui m'assigne? “
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Quand même je serais juste, ma bouche me condamnerait; je serais innocent, qu'elle me déclarerait coupable.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Je suis innocent. Je ne me soucie pas de vivre, je ne fais aucun cas de ma vie.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Tout se vaut! C'est pourquoi j'ai dit: Il détruit l'innocent comme l'impie.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Quand un fléau soudain répand la mort, il se rit des épreuves des innocents.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
La terre est livrée aux mains des méchants; il couvre les yeux de ceux qui la jugent. Si ce n'est lui, qui est-ce donc
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Mes jours ont été plus légers qu'un courrier; ils se sont enfuis, sans voir le bonheur;
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Ils ont glissé comme des barques de roseaux, comme l'aigle qui fond sur sa proie.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Si je dis: Je veux oublier ma plainte, quitter mon air triste, et reprendre ma sérénité,
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
Je suis effrayé de toutes mes douleurs: je sais que tu ne me jugeras pas innocent.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Moi, je suis condamné, pourquoi me fatiguer en vain?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Quand je me laverais dans la neige, quand je purifierais mes mains dans la potasse,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Tu me plongerais dans le fossé, et mes vêtements m'auraient en horreur.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
Car il n'est pas un homme comme moi pour que je lui réponde, pour que nous allions ensemble en justice.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Il n'y a pas d'arbitre entre nous, qui pose sa main sur nous deux.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Qu'il ôte sa verge de dessus moi, et que ses terreurs ne me troublent plus!
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Alors je lui parlerai sans crainte; car, dans l'état où je me trouve, je ne suis plus à moi.
