Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Alors Job prit la parole et dit:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Je sais bien qu’il en est ainsi: comment l’homme serait-il juste vis-à-vis de Dieu?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
S’il voulait contester avec lui, sur mille choses il ne pourrait répondre à une seule.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Dieu est sage en son cœur, et puissant en force: qui lui a résisté, et est demeuré en paix?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Il transporte les montagnes, sans qu’elles le sachent, il les renverse dans sa colère;
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
il secoue la terre sur sa base, et ses colonnes sont ébranlées.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Il commande au soleil, et le soleil ne se lève pas; il met un sceau sur les étoiles.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Seul, il étend les cieux, il marche sur les hauteurs de la mer.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Il a créé la Grande Ourse, Orion, les Pléiades, et les régions du ciel austral.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Il fait des merveilles qu’on ne peut sonder, des prodiges qu’on ne saurait compter.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Voici qu’il passe près de moi, et je ne le vois pas; il s’éloigne, sans que je l’aperçoive.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
S’il ravit une proie, qui s’y opposera, qui lui dira: « Que fais-tu? »
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
Dieu! Rien ne fléchit sa colère; devant lui s’inclinent les légions d’orgueil.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Et moi je songerais à lui répondre, à choisir mes paroles pour discuter avec lui!
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Aurais-je pour moi la justice, je ne répondrais pas; j’implorerais la clémence de mon juge.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Même s’il se rendait à mon appel, je ne croirais pas qu’il eût écouté ma voix:
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
lui qui me brise comme dans un tourbillon, et multiplie mes blessures sans motif;
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
qui ne me laisse point respirer, et me rassasie d’amertume.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
S’agit-il de force, voici qu’il est fort, s’agit-il de droit, il dit: « Qui m’assigne? »
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Serais-je irréprochable, ma bouche même me condamnerait; serais-je innocent, elle me déclarerait pervers.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Innocent! Je le suis; je ne tiens pas à l’existence, et la vie m’est à charge.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Il m’importe après tout; c’est pourquoi j’ai dit: « Il fait périr également le juste et l’impie. »
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Si du moins le fléau tuait d’un seul coup! Hélas! il se rit des épreuves de l’innocent!
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
La terre est livrée aux mains du méchant, Dieu voile la face de ses juges: si ce n’est pas lui, qui est-ce donc?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Mes jours sont plus rapides qu’un courrier, ils fuient sans avoir vu le bonheur;
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
ils passent comme la barque de jonc, comme l’aigle qui fond sur sa proie.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Si je dis: « Je veux oublier ma plainte, quitter mon air triste, prendre un air joyeux, »
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
je tremble pour toutes mes douleurs, je sais que tu ne me tiendras pas pour innocent.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Je serai jugé coupable: pourquoi prendre une peine inutile?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Quand je me laverais dans la neige, quand je purifierais mes mains avec le bor,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
tu me plongerais dans la fange, et mes vêtements m’auraient en horreur.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
Dieu n’est pas un homme comme moi, pour que je lui réponde, pour que nous comparaissions ensemble en justice.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Il n’y a pas entre nous d’arbitre qui pose sa main sur nous deux.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Qu’il retire sa verge de dessus moi, que ses terreurs cessent de m’épouvanter:
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
alors je parlerai sans le craindre; autrement, je ne suis point à moi-même.
