Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Hiob ɖo eŋu nɛ gblɔ be,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
“Vavã menya be esia nye nyateƒe, gake aleke amegbetɔ kodzogbea anɔ dzɔdzɔe le Mawu ŋkumee?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
Togbɔ be anye ame ƒe didi be yeahe nya kplii hã la, mate ŋu aɖo nya ɖeka pɛ hã ŋu nɛ le nya akpe dome o.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
Eƒe nunya de to, eƒe ŋusẽ keke ta, ame kae tso ɖe eŋu kpɔ gbe abixɔxɔ?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Emli towo ɖa gake womenya o eye wòtrɔ wo bu anyi le eƒe dziku me.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Eʋuʋu anyigba le enɔƒe eye wòna eƒe sɔtiwo ʋuʋu kpekpekpe.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Eƒoa nu na ɣe eye meklẽna o, etsɔa nu xea ɣletiviwo ŋkume ale be womeklẽna o.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Eya ɖekae keke dziƒowo me eye wòzɔa ƒutsotsoewo dzi.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Eyae wɔ ɣletivi siwo woyɔna be, Avutɔ, Koklovinɔ kple Atifieŋu kple dzieheɣletiviwo.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Ewɔ nu dzɔtsu siwo me dzodzro meli o eye wòwɔ nukunu siwo mele xexlẽme o.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Ne eva to ŋunye yi la, nyemate ŋu akpɔe o, ne etso eme va yi la, nyemate ŋu adze sii o.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Ne exɔ nu le ame si sesẽtɔe la, ame kae ate ŋu aɖo asi edzi? Ame kae ate ŋu agblɔ nɛ be, ‘Nu kae nye ema wɔm nèle?’
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
Mawu meɖoa asi eƒe dziku dzi o, Rahab ƒe aʋakɔwo gɔ̃ hã bɔbɔ ɖe eƒe afɔ te.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
“Eya ta aleke nye ya mate ŋu aɖe ɖeklemie? Afi ka makpɔ nyawo le atsɔ ahe nya kplii?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Togbɔ be nyemedze agɔ o hã la, nyemate ŋu aɖo nya ŋu nɛ o. Kuku ko mate ŋu aɖe na nye Ʋɔnudrɔ̃la be wòakpɔ nublanui nam.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Ne meyɔe eye wòtɔ nam gɔ̃ hã la, nyemebu be aɖo tom o.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
Atsɔ ahomya agbãm gudugudu eye wòadzi nye abiwo ɖe edzi dzodzro.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Maɖe mɔ nam be magakpɔ gbɔdzɔe o, ke boŋ ana vevesese nakpɔ ŋusẽ ɖe dzinye.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Ne ŋusẽ ƒe nya wònye la, kpɔ ɖa, ŋusẽtɔe wònye! Ke ne enye ʋɔnudɔdrɔ̃ ƒe nya la, ame kae akplɔe ayi ʋɔnui?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Ne nyemeɖi fɔ o gɔ̃ hã la, nye nu abu fɔm, eye ne nyemedze agɔ o hã la, abu fɔm.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
“Togbɔ be nyemeɖi fɔ o hã la, nyemetsɔ ɖeke le eme na ɖokuinye o eye medo vlo nye ŋutɔ nye agbe.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Wo katã le ɖeka eya ta megblɔ be, ‘Etsrɔ̃a ame maɖifɔ kple ame vɔ̃ɖi la siaa.’
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Ne ameƒoti he ku vɛ kpata la, eɖea alɔme le ame maɖifɔ ƒe mɔkpɔkpɔ bubu ŋuti.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Ne anyigba aɖe ge ɖe ame vɔ̃ɖi ƒe asi me la, ekema etsyɔa nu mo na eƒe ʋɔnudrɔ̃lawo. Ne menye eyae o ɖe, ekema ame kae?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
“Nye ŋkekewo le du ɖim wu duƒula, wodzo dzo kabakaba dzidzɔ aɖeke manɔmee.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Wozɔ mii va yi abe aƒlaʋuwo ene eye abe hɔ̃woe de agba anyi be yewoaƒo nu le anyigba ene.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
Ne megblɔ be, ‘Maŋlɔ nye konyifafa be eye madzudzɔ adãɖoɖo, aɖo nukomo la,’
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
ekema nye fukpekpewo katã doa ŋɔdzi nam elabena menyae be màbum fɔmaɖilae o.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Esi wobum fɔɖilae xoxo ɖe, nu ka tae maganɔ ʋiʋlim dzodzro?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Ne mele tsi kple tsiledzalẽ eye metsɔ nunyadzalẽ klɔ asi gɔ̃ hã la,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
aganyrɔm ɖe anyiʋe me, ale be manyɔ ŋu na nye awuwo gɔ̃ hã.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
“Menye amee wònye abe nye ene ne maɖo nya ŋu nɛ, be makplɔe ayi ʋɔnui ahe nya kplii o.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Ne ame aɖe ɖe wòli aƒo nu le mía dome, ada asi ɖe mí ame evea dzi
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
ame si aɖe Mawu ƒe ameƒoti ɖa le ŋutinye, ale be eƒe ŋɔdzi magado vɔvɔ̃ nam o la, ne anyo.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Ekema maƒo nu na eya amea mavɔmavɔ̃e, gake abe ale si wòle nam fifia ene la, nyemate ŋui o.”
