Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Then Iob answered, and sayd,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
I knowe verily that it is so: for howe should man compared vnto God, be iustified?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
If I would dispute with him, hee could not answere him one thing of a thousand.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
He is wise in heart, and mighty in strength: who hath bene fierce against him and hath prospered?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
He remoueth the mountaines, and they feele not when he ouerthroweth them in his wrath.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Hee remooueth the earth out of her place, that the pillars thereof doe shake.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
He commandeth the sunne, and it riseth not: hee closeth vp the starres, as vnder a signet.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Hee himselfe alone spreadeth out the heauens, and walketh vpon the height of the sea.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
He maketh the starres Arcturus, Orion, and Pleiades, and the climates of the South.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
He doeth great things, and vnsearcheable: yea, marueilous things without nomber.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Lo, when he goeth by me, I see him not: and when he passeth by, I perceiue him not.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Behold, when he taketh a pray, who can make him to restore it? who shall say vnto him, What doest thou?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
God will not withdrawe his anger, and the most mightie helpes doe stoupe vnder him.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Howe much lesse shall I answere him? or howe should I finde out my words with him?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
For though I were iust, yet could I not answere, but I would make supplication to my Iudge.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
If I cry, and he answere me, yet woulde I not beleeue, that he heard my voyce.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
For he destroyeth mee with a tempest, and woundeth me without cause.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
He wil not suffer me to take my breath, but filleth me with bitternesse.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
If we speake of strength, behold, he is strog: if we speake of iudgement, who shall bring me in to pleade?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
If I woulde iustifie my selfe, mine owne mouth shall condemne mee: if I would be perfite, he shall iudge me wicked.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Though I were perfite, yet I knowe not my soule: therefore abhorre I my life.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
This is one point: therefore I said, Hee destroyeth the perfite and the wicked.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
If the scourge should suddenly slay, should God laugh at the punishment of the innocent?
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
The earth is giuen into the hand of ye wicked: he couereth the faces of the iudges therof: if not, where is he? or who is he?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
My dayes haue bene more swift then a post: they haue fled, and haue seene no good thing.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
They are passed as with the most swift ships, and as the eagle that flyeth to the pray.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
If I say, I wil forget my complaynt, I will cease from my wrath, and comfort mee,
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
Then I am afrayd of all my sorowes, knowing that thou wilt not iudge me innocent.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
If I be wicked, why labour I thus in vaine?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
If I wash my selfe with snowe water, and purge mine hands most cleane,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Yet shalt thou plunge mee in the pit, and mine owne clothes shall make me filthie.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
For he is not a man as I am, that I shoulde answere him, if we come together to iudgement.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Neyther is there any vmpire that might lay his hand vpon vs both.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Let him take his rod away from me, and let not his feare astonish me:
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Then will I speake, and feare him not: but because I am not so, I holde me still.
