Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
And Job answered, and said:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
Indeed I know it is so, and that man cannot be justified compared with God.
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
If he will contend with him, he cannot answer him one for a thousand.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
He is wise in heart, and mighty in strength: who hath resisted him, and hath had peace?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Who hath removed mountains, and they whom he overthrew in his wrath, knew it not.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Who shaketh the earth out of her place, and the pillars thereof tremble.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Who commandeth tile sun and it riseth not: and shutteth up the stars as it were under a seal:
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Who alone spreadeth out the heavens, and walketh upon the waves of the sea.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Who maketh Arcturus, and Orion, and Hyades, and the inner parts of the south.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Who doth things great and incomprehensible, and wonderful, of which there is no number.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
If he come to me, I shall not see him: if he depart I shall not understand.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
If he examine on a sudden, who shall answer him? or who can say: Why dost thou so?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
God, whose wrath no mall can resist, and under whom they stoop that bear up the world.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
What am I then, that I should answer him, and have words with him?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
I, who although I should have any just thing, would not answer, but would make supplication to my judge.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
And if he should hear me when I call, I should not believe that he had heard my voice.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
For he shall crush me in a whirlwind, and multiply my wounds even without cause.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
He alloweth not my spirit to rest, and he filleth me with bitterness.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
If strength be demanded, he is most strong: if equity of judgment, no man dare bear witness for me.
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
If I would justify myself, my own mouth shall condemn me: if I would shew myself innocent, he shall prove me wicked.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Although I should be simple, even this my soul shall be ignorant of, and I shall be weary of my life.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
One thing there is that I have spoken, both the innocent and the wicked he consumeth.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
If he scourge, let him kill at once, and not laugh at the pains of the innocent.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
The earth is given into the hand of the wicked, he covereth the face of the judges thereof: and if it be not he, who is it then?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
My days have been swifter than a post: they have fled away and have not seen good.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
They have passed by as ships carrying fruits, as an eagle flying to the prey.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
If I say: I will not speak so: I change my face, and am tormented with sorrow.
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
I feared all my works, knowing that thou didst not spare the offender.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
But if so also I am wicked, why have I laboured in vain?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
If I be washed as it were with snow waters, and my hands shall shine ever so clean:
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
Yet thou shalt plunge me in filth, and my garments shall abhor me,
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
For I shall not answer a man that is like myself: nor one that may be heard with me equally in judgment.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
There is none that may be able to reprove both, and to put his hand between both.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
Let him take his rod away from me, and let not his fear terrify me.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
I will speak, and will not fear him: for I cannot answer while I am in fear.
