Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
约伯回答说：
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
我真知道是这样； 但人在 神面前怎能成为义呢？
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
若愿意与他争辩， 千中之一也不能回答。
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
他心里有智慧，且大有能力。 谁向 神刚硬而得亨通呢？
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
他发怒，把山翻倒挪移， 山并不知觉。
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
他使地震动，离其本位， 地的柱子就摇撼。
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
他吩咐日头不出来，就不出来， 又封闭众星。
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
他独自铺张苍天， 步行在海浪之上。
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
他造北斗、参星、昴星， 并南方的密宫；
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
他行大事，不可测度， 行奇事，不可胜数。
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
他从我旁边经过，我却不看见； 他在我面前行走，我倒不知觉。
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
他夺取，谁能阻挡？ 谁敢问他：你做什么？
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
神必不收回他的怒气； 扶助拉哈伯的，屈身在他以下。
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
既是这样，我怎敢回答他， 怎敢选择言语与他辩论呢？
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
我虽有义，也不回答他， 只要向那审判我的恳求。
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
我若呼吁，他应允我； 我仍不信他真听我的声音。
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
他用暴风折断我， 无故地加增我的损伤。
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
我就是喘一口气，他都不容， 倒使我满心苦恼。
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
若论力量，他真有能力！ 若论审判，他说谁能将我传来呢？
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
我虽有义，自己的口要定我为有罪； 我虽完全，我口必显我为弯曲。
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
我本完全，不顾自己； 我厌恶我的性命。
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
善恶无分，都是一样； 所以我说，完全人和恶人，他都灭绝。
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
若忽然遭杀害之祸， 他必戏笑无辜的人遇难。
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
世界交在恶人手中； 蒙蔽世界审判官的脸， 若不是他，是谁呢？
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
我的日子比跑信的更快， 急速过去，不见福乐。
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
我的日子过去如快船， 如急落抓食的鹰。
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
我若说：我要忘记我的哀情， 除去我的愁容，心中畅快；
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
我因愁苦而惧怕， 知道你必不以我为无辜。
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
我必被你定为有罪， 我何必徒然劳苦呢？
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
我若用雪水洗身， 用硷洁净我的手，
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
你还要扔我在坑里， 我的衣服都憎恶我。
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
他本不像我是人，使我可以回答他， 又使我们可以同听审判。
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
我们中间没有听讼的人 可以向我们两造按手。
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
愿他把杖离开我， 不使惊惶威吓我。
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
我就说话，也不惧怕他， 现在我却不是那样。
