Књига о Јову 9
1 А Јов одговори и рече:
Job loh koep a doo tih,
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
A tueng te ka ming tangloeng dae hlanghing he Pathen taengah metlam a tang thai eh?
3 Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
Amah te oelh ham ngaih cakhaw, anih te thawngkhat ah pakhat long pataeng a doo thai moenih.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
A thinko cueih tih a thadueng khaw len rhapsat. A thuung dongah anih taengah unim aka mangkhak?
5 Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
Tlang khaw haimo coeng tih a thintoek ah amih a maelh te khaw ming uh pawh.
6 Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
Diklai he a hmuen lamloh tlai tih a tung khaw tuen coeng.
7 Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
Khomik te a uen tih thoeng pawh, aisi khaw catui tloep a hnah.
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
Vaan ke amah bueng loh a cueh tih tuitunli kah hmuensang dongah a cawt.
9 Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
Ning buhol neh airhitbom khaw, tuithim tlungkawt khaw a saii neh.
10 Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
Khenah tloel duela hno len a saii tih tae lek pawt hil ah khobaerhambae coeng.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
Kai taeng long a pah mai akhaw ka hmu pawt tih a tinghil akhaw anih te ka yakming moenih.
12 Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
Paco cakhaw ulong anih a mael sak? Ulong long anih te, “Balae na saii,” a ti nah?
13 Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
Pathen tah a thintoek mael pawt tih Rahab aka bom rhoek khaw a hmui, a hmui ah ngam uh.
14 А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
Te dongah anih aisat te kai loh ka doo thai vetih a taengah ka ol ka coelh thai aya?
15 Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
Ka tang cakhaw kai lai aka tloek taengah ka doo thai pawt tih rhennah ni ka bih.
16 Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
Ka khue tih kai n'doo cakhaw ka ol a hnatun tila ka tangnah moenih.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
Hlithae neh kai kai m'phop tih lunglilungla la ka tloh ping.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
Ka mueihla he mael hamla kai m'pae pawt dae olkhaa ni kai n'kum sak.
19 Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
Thadueng dongah khaw len rhapsat tih laitloeknah dongah khaw unim kai aka tuentah he?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Ka ka neh ka tang akhaw ka boe hae ni, ka cuemthuek cakhaw ka kawn hae.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Ka cuemthuek dae ka hinglu khaw ka ming pawt tih ka hingnah khaw ka kohnue.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
Te dongah pakhat la, “Cuemthuek neh halang khaw amah loh a khah,” a ti.
23 Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
Rhuihet loh a duek sak buengrhuet kae vaengah ommongsitoe kah noemcainah te a tamdaeng.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
Diklai he halang kut ah pae tih a laitloek kah maelhmai te a khuk. Te pawt koinih amah te unim?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
Ka khohnin khaw aka yong lakah bawn tih a yong dongah a then khaw hmuh uh pawh.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Sangpho canghlong bangla tinghil tih, atha bangla caak dongah cu.
27 Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
“Kai he ka kohuetnah ka hnilh pawn eh, ka maelhmai ka hlam saeh lamtah ngaidip saeh,’ ka ti akhaw,
28 Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
Ka nganboh he boeih ka rhih tih kai nan hmil mahpawh tila ka ming.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
Kai ka boe coeng dae balae tih a honghi nen he ka kohnue eh?
30 Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
Vuelsong tui dongah ka hluk vetih ka kut lunghuem neh ka cil cakhaw,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
vaam khuila kai nan nuem hae vetih ka himbai neh kamah khaw n'tuei uh ni.
32 Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
Hlang he kamah bangla a om pawt dongah anih te ka doo koinih laitloeknah la rhenten m'pawk uh ni.
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
Mamih laklo ah oltloek tih mamih rhoi soah a kut aka tloeng om pawh.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
A cungkui te kai taeng lamloh a khoe mai vetih a mueirhih loh kai n'let sak pawt mako.
35 Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
Ka thui neh anih ka rhih pawt dae kai he kamah taengah te tlam te ka om moenih.
