< Књига о Јову 8 >
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
Bildaad Shuhaahichi akkana jedhee deebise:
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
“Ati hamma yoomiitti waan akkasii dubbatta? Dubbiin kee bubbee jabaa dha.
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Waaqni murtii qajeelaa jalʼisaa ree? Waaqni Waan Hunda Dandaʼu waan qajeelaa jalʼisaa?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
Yommuu ijoolleen kee cubbuu isatti hojjetanitti, inni adabbii cubbuu isaaniitti dabarsee isaan kenne.
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
Ati garuu yoo Waaqa barbaadatte, Waaqa Waan Hunda Dandaʼu yoo waammatte,
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
yoo ati qulqulluu fi qajeelaa taate, inni waaʼee keetiif ammuma kaʼa; jireenya qajeelummaa kees siif deebisa.
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
Jalqabni kee xinnaa taʼu illee, dhumni kee baayʼee guddaa taʼa.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
“Dhaloota darbe gaafadhu; waan abbootiin isaanii qoratanii bira gaʼanis hubadhu;
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
nu waan kaleessa dhalanneef waa tokko illee hin beeknuutii; baroonni keenyas lafa irratti akkuma gaaddidduu ti.
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
Isaan si hin barsiisanii? Sittis hin himanii? Dubbii garaa isaanii keessa jirus hin dubbatanii?
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Dhallaadduun lafa caffee hin taʼinitti guddataa? Shambaqqoonis bishaan malee lalisaa?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
Isaan utuma guddachaa jiranuu, utuu hin muramin, biqiltuuwwan kaan dura dafanii gogu.
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
Dhumni warra Waaqa irraanfataniis akkasuma taʼa; abdiin warra Waaqa hin beeknees ni bada.
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
Abdiin isaa akkuma salphaatti cita; ofitti amanachuun isaas manʼee sariitii ti.
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
Inni manʼee isaatti irkata; manʼeen sun garuu hin dhaabatu; itti maxxanas; manʼeen sun garuu dandaʼee isa hin baatu.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Inni akka biqiltuu aduu keessatti bishaan obaafamee lalisuutti, dameewwan isaa lafa biqiltuu irra diriirfatuu ti.
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
Hidda isaa tuullaa dhagaatti marata; kattaa gidduus iddoo jiraatu ni barbaaddata.
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
Yommuu inni iddoo isaatii badutti garuu, iddoon sun, ‘Ani si argee hin beeku’ jedhee isa gana.
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
Kunis dhuma jireenya isaa ti; biqiltuuwwan biraas lafaa ni biqilu.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
“Waaqni nama hirʼina hin qabne hin gatu; yookaan harka jalʼootaa hin jabeessu.
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Inni afaan kee kolfaan, arraba kee immoo ililleedhaan ni guuta.
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Warri si jibban salphina uffatu. Dunkaanni jalʼootaas siʼachi hin jiraatu.”