Књига о Јову 8
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
Awo Birudaadi Omusukusi n’addamu n’agamba nti,
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
“Onookoma ddi okwogera ebintu bino? Era ebigambo bino by’oyogera n’akamwa ko binaakoma ddi okuba ng’empewo ey’amaanyi?
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Katonda akyusakyusa mu nsala ye? Oba oyo Ayinzabyonna akyusakyusa amazima?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
Abaana bo bwe baayonoona eri Mukama, n’abawaayo eri empeera y’ekibi kyabwe.
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
Kyokka bw’onoonoonya Katonda, ne weegayirira oyo Ayinzabyonna,
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
bw’onooba omulongoofu era ow’amazima, ddala ddala anaakuddiramu n’akuzzaayo mu kifo kyo ekituufu.
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
Wadde ng’entandikwa yo yali ntono, embeera yo ey’enkomerero ejja kuba nnungi ddala.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
Buuza ku mirembe egy’edda, era onoonyereze ku bakitaabwe bye baayiga;
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
kubanga ffe twazaalibwa jjuuzi era tetulina kye tumanyi, era ne nnaku ze twakamala ku nsi ziri ng’ekisiikirize.
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
Tebaakulage bakumanyise era bakutegeeze ebigambo bye mitima gyabwe oba by’okutegeera kwabwe?
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Ebitoogo biyinza okumera awatali bitosi?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
Biba bikyakula nga tebinnasalibwa, bikala mangu okusinga omuddo.
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
Bw’etyo enkomerero bw’ebeera ey’abo bonna abeerabira Katonda, essuubi ly’abatatya Katonda bwe libula.
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
Ebyo bye yeesiga byatika mangu, ebyo bye yeesiga, nnyumba ya nnabbubi!
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
Yeesigama wuzi za nnabbubi ne zikutuka azeekwatako nnyo naye ne zitanywera.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Ali ng’ekimera ekifukirire obulungi ekiri mu musana, nga kyanjadde amatabi gaakyo mu nnimiro;
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
emirandira gyakyo nga gyezingiridde, okwetooloola entuumu y’amayinja, nga ginoonya ekifo mu mayinja.
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
Naye bwe bakiggya mu kifo kyakyo, ekifo ekyo kikyegaana ne kigamba nti, Sikulabangako.
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
Mazima ddala essanyu lyakyo liggwaawo, ebirime ebirala ne bikula okuva mu ttaka.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Mazima ddala Katonda talekerera muntu ataliiko musango, era tanyweza mukono gw’abakola ebibi.
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Ajja kuddamu ajjuze akamwa ko enseko, n’emimwa gyo amaloboozi ag’essanyu.
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Abalabe bo balijjula obuswavu, era n’ennyumba z’abakozi b’ebibi zirimalibwawo.”
