Књига о Јову 8
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
respondens autem Baldad Suites dixit
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
usquequo loqueris talia et spiritus multiplex sermones oris tui
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
numquid Deus subplantat iudicium et Omnipotens subvertit quod iustum est
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
etiam si filii tui peccaverunt ei et dimisit eos in manu iniquitatis suae
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
tu tamen si diluculo consurrexeris ad Deum et Omnipotentem fueris deprecatus
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
si mundus et rectus incesseris statim evigilabit ad te et pacatum reddet habitaculum iustitiae tuae
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
in tantum ut priora tua fuerint parva et novissima tua multiplicentur nimis
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
interroga enim generationem pristinam et diligenter investiga patrum memoriam
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
hesterni quippe sumus et ignoramus quoniam sicut umbra dies nostri sunt super terram
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
et ipsi docebunt te loquentur tibi et de corde suo proferent eloquia
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
numquid vivere potest scirpus absque humore aut crescet carectum sine aqua
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
cum adhuc sit in flore nec carpatur manu ante omnes herbas arescit
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
sic viae omnium qui obliviscuntur Deum et spes hypocritae peribit
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
non ei placebit vecordia sua et sicut tela aranearum fiducia eius
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
innitetur super domum suam et non stabit fulciet eam et non consurget
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
humectus videtur antequam veniat sol et in horto suo germen eius egreditur
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
super acervum petrarum radices eius densabuntur et inter lapides commorabitur
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
si absorbuerit eum de loco suo negabit eum et dicet non novi te
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
haec est enim laetitia viae eius ut rursum de terra alii germinentur
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Deus non proiciet simplicem nec porriget manum malignis
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
donec impleatur risu os tuum et labia tua iubilo
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
qui oderunt te induentur confusione et tabernaculum impiorum non subsistet
