< Књига о Јову 8 >
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
Mais, répondant, Baldad, le Suhite, dit:
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
Jusques à quand diras-tu de telles choses, et les paroles de ta bouche seront-elles comme un vent qui souffle de tout côté?
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Est-ce que Dieu pervertit le jugement, ou le Tout-Puissant subvertit-il la justice?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
Quand même tes enfants auraient péché contre lui, et qu’il les aurait abandonnés à la main de leur iniquité,
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
Si toi cependant tu te lèves au point du jour pour aller vers Dieu, et que tu pries le Tout-Puissant;
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
Si tu marches pur et droit, aussitôt il s’éveillera pour toi, et il donnera la paix à la demeure de ta justice;
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
Tellement que, si tes premiers biens ont été peu de chose, tes derniers seront extrêmement augmentés.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
Interroge, en effet, la génération passée, et consulte avec soin la mémoire des pères;
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
(Car nous sommes d’hier, et nous ignorons que nos jours sur la terre sont comme une ombre.)
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
Et eux-mêmes t’instruiront; ils te parleront, et c’est de leur cœur qu’ils tireront leurs paroles
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Est-ce que le jonc peut verdir sans humidité, ou le carex croître sans eau?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
Lorsqu’il est encore en fleur, et qu’il n’a pas été cueilli par une main, il sèche avant toutes les herbes.
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
Ainsi sont les voies de tous ceux qui oublient Dieu, et ainsi périra l’espoir de l’impie.
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
Sa folie ne lui plaira pas, et sa confiance est comme la maison de l’araignée,
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
Il s’appuiera sur sa maison, et elle ne tiendra pas debout; il l’étayera, et elle ne subsistera pas.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Il paraît humide avant que vienne le soleil, et à son lever, son germe sortira de terre.
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
Ses racines se multiplieront sur un tas de pierres, et il s’arrêtera parmi des cailloux.
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
Si on l’arrache de sa place, elle le reniera et dira: Je ne te connais pas.
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
C’est là, en effet, la joie de sa voie, que d’autres germent ensuite de la terre.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Dieu ne rejette pas un homme simple, et il ne tendra pas la main à des méchants,
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Jusqu’à ce qu’un sourire remplisse ta bouche et un cri de joie tes lèvres.
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Ceux qui te haïssent seront couverts de confusion, et le tabernacle des impies ne subsistera pas.