Књига о Јову 8
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
Et Baldad de Sauchée répondant dit:
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
Jusqu'à quand parleras-tu de la sorte? Quel esprit verbeux s'exprime par ta bouche?
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Dieu est-il un juge prévaricateur? Le créateur de toutes choses torture-t- il l'équité?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
Si tes fils ont péché devant lui, il leur a, de sa main, fait expier leurs fautes.
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
Commence donc dès l'aurore à prier le Seigneur tout-puissant.
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
Si tu es pur et sincère, il t'exaucera et il te traitera selon sa justice.
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
Ce que tu possédais d'abord te semblera médiocre; ce que tu posséderas finalement sera inexprimable.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
Remonte jusqu'à la première génération; suit à la trace les générations de nos pères.
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
Car nous sommes d'hier et nous ne savons rien; notre vie sur la terre est une ombre.
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
N'est-ce donc pas à nos pères de t'instruire, de t'éclairer, et de tirer de leur cœur les paroles que je vais dire?
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Le papyrus croît-il sans eau? L'herbe des prairies pousse-t-elle si elle n'est pas arrosée?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
La fauche-t-on quand elle est encore près de la racine? Et la plante que rien n'abreuve ne dessèche-t-elle pas?
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
Ainsi finissent ceux que le Seigneur oublie, car l'espérance de l'impie est vaine.
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
Sa maison sera déserte; sa tente disparaîtra comme une toile d'araignée.
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
Il aura beau l'étayer, elle ne sera pas solide; dès qu'il en sera enlevé, elle s'écroulera.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Il y a de l'humidité sous le soleil, une tige sort de la moisissure qu'elle engendre.
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
Elle s'élève sur un tas de pierres; elle subsiste au milieu des cailloux.
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
Et s'ils viennent à la dévorer, le lieu même se prêtera à nier son existence. N'as-tu pas vu pareille chose?
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
N'est-ce pas comme cette tige que succombe l'impie? Une autre plante hors de terre germera.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Jamais le Seigneur ne rejettera l'innocence; il n'acceptera pas les dons des pervers.
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Il mettra le sourire sur les lèvres des hommes sincères, et leur bouche sera pleine de ses louanges.
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Leurs ennemis seront couverts de honte; et il n'y aura pas de vie heureuse pour les méchants.
