Књига о Јову 8
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
And Bildad the Shuhite answered and said,
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
How long wilt thou speak these things? and the words of thy mouth be a strong wind?
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Doth God pervert judgment, and the Almighty pervert justice?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
If thy children have sinned against him, he hath also given them over into the hand of their transgression.
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
If thou seek earnestly unto God, and make thy supplication to the Almighty,
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
If thou be pure and upright, surely now he will awake for thee, and make the habitation of thy righteousness prosperous;
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
And though thy beginning was small, yet thine end shall be very great.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
For inquire, I pray thee, of the former generation, and attend to the researches of their fathers;
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
For we are [but] of yesterday, and know nothing, for our days upon earth are a shadow.
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
Shall not they teach thee, [and] tell thee, and utter words out of their heart?
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Doth the papyrus shoot up without mire? doth the reed-grass grow without water?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
Whilst it is yet in its greenness [and] not cut down, it withereth before any [other] grass.
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
So are the paths of all that forget God; and the profane man's hope shall perish,
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
Whose confidence shall be cut off, and his reliance is a spider's web.
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
He shall lean upon his house, and it shall not stand; he shall lay hold on it, but it shall not endure.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
He is full of sap before the sun, and his sprout shooteth forth over his garden;
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
His roots are entwined about the stoneheap; he seeth the place of stones.
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
If he destroy him from his place, then it shall deny him: I have not seen thee!
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
Behold, this is the joy of his way, and out of the dust shall others grow.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Behold, God will not cast off a perfect man, neither will he take evil-doers by the hand.
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Whilst he would fill thy mouth with laughing and thy lips with shouting,
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
They that hate thee shall be clothed with shame, and the tent of the wicked be no more.
