Књига о Јову 8
1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
Shuhi Bildad loh a doo tih,
2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
“He he me hil nim na thui ve? Na ka kah ol tah khohli bangla khuet coeng.
3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
Pathen loh tiktamnah he a khun sak tih Tlungthang loh duengnah te a khun sak mai a?
4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
Na ca rhoek te anih taengah a tholh vaengah amih te amamih kah boekoek kut dongla a tueih.
5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
Namah loh Pathen te na toem tih Tlungthang te na hloep mak atah,
6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
Na cil tih na thuem koinih nang yueng la haenghang vetih na duengnah rhamtlim te n'thuung pataeng pawn ni.
7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
Na tongnah te a yiit om cakhaw na hmailong te muep rhoeng ni.
8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
Lamhma kah cadil taengah dawt laeh lamtah a napa rhoek khenah te soepsoei laeh.
9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
Mamih loh n'hlaem paek kah long khaw m'ming uh moenih, mamih kah khohnin diklai dongkah mueihlip banghui ni.
10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
Amih te na thuinuet pawt tih a, nang taengah a thui vetih amih kah lungbuei lamloh olthui te a khueh eh?
11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
Nongtui pawt ah talik thawn tih tui om mueh ah capu rhoeng a?
12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
Te te a duei pueng ah a hlaek pawt akhaw sulrham boeih hmai ah rhae coeng.
13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
Pathen aka hnilh boeih kah caehlong neh lailak kah ngaiuepnah tah bing tangloeng.
14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
A uepnah neh a pangtungnah bumba im te khaw bawtboeng.
15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
A im dongah hangdang dae pai thai pawh. Te te a kuel dae thoo pawh.
16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
Anih te khosae li ah thingsup tih a dum ah a dawn sai.
17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
A yung loh lungkuk dongah a ven tih lungto im te a hmuh.
18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
Te te a hmuen lamloh a phuk van vaengah, “Nang kam hmu moenih,” anih te a namnah.
19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
He he a longpuei kah omthennah coeng koinih laipi tloe lamloh a poe uh khaming.
20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
Pathen loh cuemthuek hnawt ngawn pawt tih thaehuet kut te a moem moenih.
21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
Na ka dongah nueihbu neh na hmui dongah tamlung bae.
22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
Na lunguet rhoek loh yahpohnah a bai uh vetih halang kah dap tah om mahpawh,” a ti.
