Књига о Јову 8

1 Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:

١ فَأَجَابَ بِلْدَدُ الشُّوحِيُّ:

2 Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?

٢ «إِلَى مَتَى تَظَلُّ تَتَكَلَّمُ بِهَذِهِ الأَقْوَالِ، فَتَخْرُجَ مِنْ فَمِكَ كَرِيحٍ شَدِيدَةٍ؟

3 Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?

٣ أَيُحَرِّفُ اللهُ الْقَضَاءَ، أَمْ يَعْكِسُ الْقَدِيرُ مَا هُوَ حَقٌّ؟

4 Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.

٤ إِنْ كَانَ أَبْنَاؤُكَ أَخْطَأُوا فَقَدْ أَوْقَعَ بِهِمْ جَزَاءَ مَعَاصِيهِمْ.

5 А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,

٥ فَإِنْ أَسْرَعْتَ وَطَلَبْتَ وَجْهَ اللهِ وَتَضَرَّعْتَ إِلَى الْقَدِيرِ،

6 Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;

٦ وَإِنْ كُنْتَ نَقِيًّا صَالِحاً، فَإِنَّهُ حَتْماً يَلْتَفِتُ إِلَيْكَ وَيُكَافِئُكَ بِمَسْكَنِ بِرٍّ.

7 И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.

٧ وَإِنْ تَكُنْ أُولاكَ مُتَوَاضِعَةً، فَإِنَّ آخِرَتَكَ تَكُونُ عَظِيمَةً جِدّاً.

8 Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;

٨ اسْأَلِ الأَجْيَالَ الْغَابِرَةَ، وَتَأَمَّلْ مَا اخْتَبَرَهُ الآبَاءُ،

9 Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

٩ فَإِنَّنَا قَدْ وُلِدْنَا بِالأَمْسِ الْقَرِيبِ، وَلا نَعْرِفُ شَيْئاً، لأَنَّ أَيَّامَنَا عَلَى الأَرْضِ ظِلٌّ.

10 Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?

١٠ أَلا يُعْلِمُونَكَ وَيُخْبِرُونَكَ وَيَبُثُّونَكَ مَا فِي نُفُوسِهِمْ قَائِلِينَ:

11 Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?

١١ أَيَنْمُو الْبَرْدِيُّ حَيْثُ لَا مُسْتَنْقَعَ، أَمْ تَنْبُتُ الْحَلْفَاءُ مِنْ غَيْرِ مَاءٍ؟

12 Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

١٢ إِنَّهَا تَيْبَسُ قَبْلَ سَائِرِ الْعُشْبِ، وَهِيَ فِي نَضَارَتِهَا لَمْ تُقْطَعْ.

13 Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.

١٣ هَكَذَا يَكُونُ مَصِيرُ كُلِّ مَنْ يَنْسَى اللهَ، وَهَكَذَا يَخِيبُ رَجَاءُ الْفَاجِرِ.

14 Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;

١٤ يَنْهَارُ مَا يَعْتَمِدُ عَلَيْهِ، وَيُصْبِحُ مِثْلَ بَيْتِ الْعَنْكَبُوتِ.

15 Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.

١٥ يَتَّكِئُ عَلَيْهِ فَيَنْهَدِمُ، وَيَتَعَلَّقُ بِهِ فَلا يَثْبُتُ.

16 Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;

١٦ يَزْدَهِرُ كَشَجَرَةٍ أَمَامَ الشَّمْسِ، تَنْتَشِرُ أَغْصَانُهَا فَوْقَ بُسْتَانِهَا.

17 Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;

١٧ تَتَشَابَكُ أُصُولُهُ حَوْلَ كَوْمَةِ الْحِجَارَةِ، وَتَلْتَفُّ حَوْلَ الصُّخُورِ.

18 Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.

١٨ وَلَكِنْ حَالَمَا يُسْتَأْصَلُ مِنْ مَوْضِعِهِ يُنْكِرُهُ مَكَانُهُ قَائِلاً:’مَا رَأَيْتُكَ قَطُّ!‘

19 Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.

١٩ هَكَذَا تَكُونُ بَهْجَةُ طَرِيقِهِ. وَلَكِنْ مِنَ التُّرَابِ يَأْتِي آخَرُونَ وَيأْخُذُونَ مَكَانَهُ.

20 Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.

٢٠ إِنَّ اللهَ لَا يَنْبِذُ الإِنْسَانَ الْكَامِلَ وَلا يَمُدُّ يَدَ الْعَوْنِ لِفَاعِلِي الشَّرِّ.

21 Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.

٢١ يَمْلأُ فَمَكَ ضَحِكاً وَشَفَتَيْكَ هُتَافاً،

22 Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

٢٢ عِنْدَئِذٍ يَرْتَدِي مُبْغِضُوكَ الْخِزْيَ، وَبَيْتُ الأَشْرَارِ يَنْهَارُ».