< Књига о Јову 7 >
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
“Jireenyi namaa lafa irratti qabsoo cimaa mitii? Barri isaas akkuma bara nama qacaramaa tokkootii mitii?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Akkuma garbicha gaaddisa galgalaa hawwuu, yookaan akkuma hojjetaa mindaa isaa eegatu tokkoo,
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
jiʼoonni faayidaa hin qabne naa qoodaman; halkanoonni dhiphinaas naa ramadaman.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Yommuun ciisutti, ‘Ani yoomin kaʼa?’ jedheen yaada. Halkan natti dheerata; anis hamma bariʼutti nan gaggaragala.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Nafni koo raammoo fi qonyanyaa uffateera; gogaan koo babbaqaqee malaʼaa jira.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
“Barri koo kolloo wayya dhooftuu caalaa ariifata; innis abdii malee dhuma.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Egaa yaa Waaqayyo, akka jireenyi koo akkuma qilleensaa taʼe yaadadhu; iji koo lammata waan gaarii hin argu.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Iji amma na argu siʼachi na hin argu; ati na barbaadda; garuu ani hin jiru.
9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol )
Akkuma duumessi bittinnaaʼee badus namni awwaalame hin deebiʼu. (Sheol )
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Inni lammata mana isaatti hin deebiʼu; iddoon isaas siʼachi isa hin beeku.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
“Kanaafuu ani cal hin jedhu; ani hafuura koo dhiphate sanaan nan dubbadha; hadhaaʼummaa lubbuu kootiinis nan guunguma.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Ati eegduu natti ramaduun kee, ani galaana moo yookaan bineensa galaanaa ti?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Yommuu ani, ‘Sireen koo na jajjabeessa; wanni ani irra ciisu guungummii koo naa xinneessa’ jedhutti,
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
ati abjuu keessa na sodaachifta; mulʼataanis na rifachiifta.
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Kanaafuu ani akkasitti jiraachuu irra of hudhee duʼuu nan filadha.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Jireenya koo nan jibba; ani bara baraan hin jiraadhu. Na dhiisi; jiraachuun koo faayidaa hin qabuutii.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
“Akka ati isa leelliftuuf, akka qalbii kee isa irra keessuufis namni maali?
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
Ati ganama ganama isa xiinxaltee yeroo yerootti isa qorta.
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Ati ija kee narraa hin buqqiftuu? Hamma ani hancufa liqimsutti kophaa koo na hin dhiiftuu?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Yaa isa nama eegdu, yoon cubbuu hojjedhe iyyuu ani maalan si godha? Ati maaliif waan itti akeekkattu na godhatte? Ani baʼaa sitti taʼeeraa?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Ati maaliif balleessaa koo irra dabartee cubbuu koo illee naaf hin dhiifne? Yeroon ani itti biyyoo keessa ciisu gaʼeeraatii; ati na barbaadda; garuu ani hin argamu.”