Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
Kakukho yini imfazo kumuntu emhlabeni, lensuku zakhe kazinjengensuku zoqhatshiweyo yini?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Njengesigqili sikhefuzelela umthunzi, lanjengesiqatshwa silindele iholo laso,
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
ngokunjalo mina ngidliswe ilifa lenyanga zeze, lobusuku bezinhlupheko bubalelwe mina.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Lapho ngilala phansi ngithi: Ngizavuka nini? Ngoba ubusuku bude, njalo ngigcwele ukutshukuma kuze kuse.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Inyama yami yembethe impethu lamagade othuli; isikhumba sami siyadabuka siyenyanyeka.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
Insuku zami ziyaphangisa kuleselukiso someluki, ziphele kungelathemba.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Khumbula ukuthi impilo yami ingumoya; ilihlo lami kaliyikuphinda libone okuhle.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Ilihlo longibonayo kaliyikungibona futhi; amehlo akho aphezu kwami, kodwa ngizakuba ngingasekho.
Iyezi liyaphela linyamalale; ngokunjalo owehlela engcwabeni kayikwenyuka. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Kaphindi abuyele emzini wakhe, lendawo yakhe kayisayikumazi.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
Ngakho mina kangiyikubamba umlomo wami; ngizakhuluma ekucindezelweni komoya wami, ngisole ekubabeni komphefumulo wami.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Ngilulwandle yini, kumbe isilo solwandle, ukuze lingibekele abalindi?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Lapho ngisithi: Umbheda wami uzangiduduza, icansi lami liphungule ukusola kwami;
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
ubusungiqhaqhazelisa ngamaphupho, angethuse ngemibono;
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
ukuze umphefumulo wami ukhethe ukuklinywa, ukufa kulamathambo ami.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Ngiyanengwa yikho, kangiyikuphila njalonjalo; ngiyekele, ngoba insuku zami ziyize.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
Uyini umuntu ukuthi umkhulise, lokuthi ubeke inhliziyo yakho kuye,
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
lokuthi umhambele ikuseni yonke, umlinge sonke isikhathi?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Koze kube nini ungayekeli ukungiqaphela, ungangiyekeli ngize ngiginye amathe ami yini?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Ngonile, ngizakwenzani kuwe, wena mlindi wabantu? Ungimiseleni ngibe yinto yakho yokunenjwa, ngize ngibe ngumthwalo kimi?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Njalo kawuthetheleli ngani isiphambeko sami, ususe isono sami? Ngoba sengizalala phansi othulini; uzangidinga ngovivi, kodwa kangiyikuba khona.
