Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
“Ebiseera by’omuntu ku nsi, tebyagerebwa? Ennaku ze tezaagerebwa nga ez’omupakasi?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Ng’omuddu eyeegomba ekisiikirize okujja, ng’omupakasi bwe yeesunga empeera ye;
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
bwe ntyo bwe nnaweebwa emyezi egy’okubonaabona, ebiro ebyokutegana bwe byangererwa.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Bwe ngalamira neebake, njogera nti, ‘Ndiyimuka ddi, ekiro kinaakoma ddi?’ Nga nzijudde okukulungutana okutuusa obudde lwe bukya.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Omubiri gwange gujjudde envunyu n’ebikakampa, n’olususu lwange lukutusekutuse era lulabika bubi.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
“Ennaku zange zidduka okusinga ekyuma ky’omulusi w’engoye bw’atambuza ky’alusisa engoye ze; era zikoma awatali ssuubi.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Ojjukira Ayi Katonda, nti obulamu bwange tebuliimu, wabula mukka bukka, amaaso gange tegaliddayo kulaba bulungi.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Eriiso ly’oyo eryali lindabyeko teririddayo kundaba; amaaso gammwe galinnoonya, naye nga sikyaliwo.
Nga ekire bwe kibulawo ne kigenda, bw’atyo n’aziikwa mu ntaana talivaayo. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Taliddayo mu nnyumba ye, amaka ge tegaliddayo kumumanya nate.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
Noolwekyo sijja kuziyiza kamwa kange, nzija kwogera okulumwa kw’omutima gwange; nzija kwemulugunyiza mu bulumi bw’emmeeme yange.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Ndi nnyanja oba ndi lukwata ow’omu buziba, olyoke onkuume?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Bwe ndowooza nti, obuliri bwange bunampa ku mirembe, ekiriri kyange kinakendeeza ku kulumwa kwange;
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
n’olyoka ontiisa n’ebirooto era n’onkanga okuyita mu kwolesebwa.
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Emmeeme yange ne yeegomba okwetuga, nfe okusinga okuba omulamu.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Sikyeyagala, neetamiddwa. Sijja kubeera mulamu emirembe gyonna. Ndeka; kubanga ennaku zange butaliimu.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
Omuntu kye ki ggwe okumugulumiza, n’omulowoozaako?
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
Bw’otyo n’omwekebejja buli makya, n’omugezesa buli kaseera?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Olituusa ddi nga tonvuddeeko n’ondeka ne mmira ku malusu?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Nyonoonye; kiki kye nakukola, ggwe omukuumi w’abantu? Lwaki onfudde nga akabonero ak’obulabe gy’oli, ne neefuukira omugugu?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Era lwaki tosonyiwa kwonoona kwange, n’oggyawo obutali butuukirivu bwange? Kubanga kaakano nzija kwebaka mu ntaana; era ojja kunnoonya ku makya naye naaba sikyaliwo.”
