< Књига о Јову 7 >

1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
"Bukankah manusia harus bergumul di bumi, dan hari-harinya seperti hari-hari orang upahan?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Seperti kepada seorang budak yang merindukan naungan, seperti kepada orang upahan yang menanti-nantikan upahnya,
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
demikianlah dibagikan kepadaku bulan-bulan yang sia-sia, dan ditentukan kepadaku malam-malam penuh kesusahan.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Bila aku pergi tidur, maka pikirku: Bilakah aku akan bangun? Tetapi malam merentang panjang, dan aku dicekam oleh gelisah sampai dinihari.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Berenga dan abu menutupi tubuhku, kulitku menjadi keras, lalu pecah.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
Hari-hariku berlalu lebih cepat dari pada torak, dan berakhir tanpa harapan.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Ingatlah, bahwa hidupku hanya hembusan nafas; mataku tidak akan lagi melihat yang baik.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Orang yang memandang aku, tidak akan melihat aku lagi, sementara Engkau memandang aku, aku tidak ada lagi.
9 Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
Sebagaimana awan lenyap dan melayang hilang, demikian juga orang yang turun ke dalam dunia orang mati tidak akan muncul kembali. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Ia tidak lagi kembali ke rumahnya, dan tidak dikenal lagi oleh tempat tinggalnya.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
Oleh sebab itu akupun tidak akan menahan mulutku, aku akan berbicara dalam kesesakan jiwaku, mengeluh dalam kepedihan hatiku.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Apakah aku ini laut atau naga, sehingga Engkau menempatkan penjaga terhadap aku?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Apabila aku berpikir: Tempat tidurku akan memberi aku penghiburan, dan tempat pembaringanku akan meringankan keluh kesahku,
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
maka Engkau mengagetkan aku dengan impian dan mengejutkan aku dengan khayal,
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
sehingga aku lebih suka dicekik dan mati dari pada menanggung kesusahanku.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Aku jemu, aku tidak mau hidup untuk selama-lamanya. Biarkanlah aku, karena hari-hariku hanya seperti hembusan nafas saja.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
Apakah gerangan manusia, sehingga dia Kauanggap agung, dan Kauperhatikan,
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
dan Kaudatangi setiap pagi, dan Kauuji setiap saat?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Bilakah Engkau mengalihkan pandangan-Mu dari padaku, dan membiarkan aku, sehingga aku sempat menelan ludahku?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Kalau aku berbuat dosa, apakah yang telah kulakukan terhadap Engkau, ya Penjaga manusia? Mengapa Engkau menjadikan aku sasaran-Mu, sehingga aku menjadi beban bagi diriku?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Dan mengapa Engkau tidak mengampuni pelanggaranku, dan tidak menghapuskan kesalahanku? Karena sekarang aku terbaring dalam debu, lalu Engkau akan mencari aku, tetapi aku tidak akan ada lagi."

< Књига о Јову 7 >