Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
“Mutum bai sha wahalar aiki ba a duniya? Rayuwarsa ba kamar ta wanda aka yi hayarsa ba ne?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Kamar yadda bawa yakan jira yamma ta yi, ko kuma kamar yadda wanda aka yi hayarsa yakan jira a biya shi kuɗin aikin da ya yi.
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
Saboda haka rabona shi ne watanni na zama banza, kowane dare kuwa sai ɓacin rai nake samu.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Lokacin da na kwanta ina tunani, ‘Har sai yaushe zan tashi?’ Gari ya ƙi wayewa, ina ta jujjuyawa har safe.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Jikina duk tsutsotsi da ƙuraje sun rufe shi, fatar jikina ta ruɓe tana fitar da ruwan miki.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
“Kwanakina suna wucewa da sauri, fiye da yadda ƙoshiyar masaƙa take wucewa da sauri, za su kawo ga ƙarshe ba bege.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Ka tuna, ya Allah, raina numfashi ne kawai; idanuna ba za su taɓa sāke ganin farin ciki ba.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Idanun da suke ganina yanzu ba za su sāke ganina ba; za ku neme ni amma ba za ku same ni ba.
Kamar yadda girgije yakan ɓace yă tafi, haka mutum yake shige zuwa kabari ba kuwa zai dawo ba. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Ba zai taɓa zuwa gidansa ba; ba za a sāke san da shi ba.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
“Saboda haka ba zan yi shiru ba; zan yi magana cikin ɓacin raina, zan nuna ɓacin raina cikin ruhu, cikin ƙuncin raina.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Ni teku ne, ko kuwa dodon ruwa, don me kake tsaro na?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Lokacin da nake zato zan sami salama in na kwanta a gadona don in huta,
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
duk da haka kana ba ni tsoro da mafarke-mafarke, kana tsorata ni da wahayi.
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Na gwammace a shaƙe ni in mutu maimakon in kasance cikin wannan jiki.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Ba na so in zauna da rai; ba zan rayu ba har abada. Ku rabu da ni; rayuwata ba ta da amfani.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
“Mene ne mutum har da ka kula da shi haka, har ka mai da hankali a kansa,
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
har kake duba shi kowace safiya, kake kuma gwada shi koyaushe?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Ba za ka ɗan daina kallo na ba ko ka rabu da ni na ɗan lokaci?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
In na yi zunubi, me na yi maka, kai mai lura da mutane? Don me ka sa ni a gaba? Na zame maka kaya mai nauyi ne?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Me ya sa ba za ka gafarta mini laifofina ba? Gama na kusa kwantawa cikin ƙasa; za ka neme ni, amma ba za ka same ni ba.”
