Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
“Èske lòm pa oblije fè kòve sou latè? Èske jou li yo pa tankou jou a yon ouvriye jounalye?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Tankou esklav ki rale souf pou rive nan lonbraj, tankou jounalye k ap tann kòb li,
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
se konsa mwen jwenn mwa yo plen mizè, e nwit plen ak gwo twoub k ap dezinyen pou mwen.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Lè m kouche mwen di: ‘Se kilè m ap leve?’ Men nwit lan kontinye; m ap vire tounen jis rive nan maten.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Chè m abiye ak vè ak kal ki fèt ak pousyè. Po m vin di e li koule pij.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
Jou m yo mache pi vit ke mach aparèy tise a. Yo fini sanzespwa.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Sonje byen ke lavi m pa plis ke yon souf; zye m p ap wè sa ki bon ankò.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Zye a sila ki wè m yo, p ap wè m ankò. Zye Ou va sou mwen, men mwen p ap la ankò.
Jan yon nwaj vin disparèt, li ale nèt. Konsa sila ki desann nan sejou lanmò a pa p monte ankò. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Li p ap retounen ankò lakay li, ni plas li p ap rekonèt li ankò.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
“Akoz sa a, mwen p ap met fren nan bouch mwen. Mwen va pale nan doulè lespri m; mwen va plenyen nan lespri anmè mwen.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Èske se lanmè mwen ye, oswa bèt jeyan lanmè a, pou Ou te mete gad sou mwen?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Si mwen di: ‘Kabann mwen va ban m repo, sofa m va soulaje plent mwen,’
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
answit, Ou fè m krent ak rèv, e teworize m ak vizyon;
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
jiskaske nanm mwen ta chwazi mouri toufe; pito lanmò olye doulè mwen yo.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Mwen fin epwize nèt; mwen p ap viv tout tan. Kite mwen sèl, paske jou mwen yo pa plis ke yon souf.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
Kisa lòm ye pou Ou reflechi sou li e pou Ou bay ka li enpòtans,
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
pou Ou fè l pase egzamen chak maten e fè l pase eprèv chak moman?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Èske Ou p ap janm sispann gade m, ni kite mwen anpè jiskaske m fin vale krache m?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Èske mwen te peche? Kisa mwen te fè Ou, Ou menm, ki gadyen lòm? Poukisa Ou te fè m objè tiraj Ou jiskaske mwen vin yon fado pou pwòp tèt mwen?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Poukisa konsa Ou pa padone transgresyon mwen yo, e retire inikite mwen yo? Paske koulye a, mwen va kouche nan pousyè a; Ou va chache pou mwen, men m p ap la ankò.”
