Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
"Isn't a man forced to labor on earth? Aren't his days like the days of a hired hand?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
As a servant who earnestly desires the shadow, as a hireling who looks for his wages,
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
so am I made to possess months of misery, wearisome nights are appointed to me.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
When I lie down, I say, 'When shall I arise, and the night be gone?' I toss and turn until the dawning of the day.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
My flesh is clothed with worms and clods of dust. My skin closes up, and breaks out afresh.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
My days are swifter than a weaver's shuttle, and are spent without hope.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Oh remember that my life is a breath. My eye shall no more see good.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
The eye of him who sees me shall see me no more. Your eyes shall be on me, but I shall not be.
As the cloud is consumed and vanishes away, so he who goes down to Sheol shall come up no more. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
He shall return no more to his house, neither shall his place know him any more.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
"Therefore I will not keep silent. I will speak in the anguish of my spirit. I will complain in the bitterness of my soul.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
Am I a sea, or a sea monster, that you put a guard over me?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
When I say, 'My bed shall comfort me. My couch shall ease my complaint;'
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
then you scare me with dreams, and terrify me through visions:
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
so that my soul chooses strangling, death rather than my bones.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
I loathe my life. I do not want to live forever. Leave me alone, for my days are but a breath.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
What is man, that you should magnify him, that you should set your mind on him,
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
that you should visit him every morning, and test him every moment?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
How long will you not look away from me, nor leave me alone until I swallow down my spittle?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
If I have sinned, what do I do to you, you watcher of men? Why have you set me as a mark for you, so that I am a burden to myself?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Why do you not pardon my disobedience, and take away my iniquity? For now shall I lie down in the dust. You will seek me diligently, but I shall not be."
