Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
“Donge dhano nigi tich matek e piny? Donge ndalone chalo gi ndalo mag ngʼat mondiki kuom kinde machwok?
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Mana kaka misumba ma gombo ni seche mag odhiambo ochop piyo, kata ka ngʼama ondiki marito chudo mare gi geno,
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
e kaka an bende osemiya dweche maonge ohala kod otieno mopongʼ gi chandruok.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Ka adhi nindo to piny ok runa piyo kendo aparora ni abiro aa malo sa adi? Piny budhona kapok oru, kendo apuodora koni gi koni nyaka okinyi.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Denda kute gi adhonde opongʼo, pien denda mbala omako kendo chwer tutu.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
“Ndalo mar ngimana dhiyo mapiyo moloyo masind jachwe usi, kendo orumo piyo maonge geno.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Yaye Nyasaye, parie kaka ngimana en mana muya nono; wengena ok nochak one mor kendo.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Wenge makoro nena sani ok nochak onena kendo, gibiro dwara to ok gininena.
Mana kaka bor polo rumo mi lal nono, e kaka ngʼat miyiko e liel ok duogi. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
Ok nodwogi e ode kendo; kar dakne ok nongʼeye kendo.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
“Emomiyo ok anyal lingʼ; abiro wacho lit manie chunya, abiro nyiso pek ma an-go e chunya nikech mirima ma an-go.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
An nam, koso an ondiek nam momiyo ogona agengʼa kama?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Ka aparo ni kitandana biro hoya kendo ni piendena mayom biro dwoko chandruokna chien,
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
to eka pod ibwoga gi lek magalagala kendo imiya luoro gi fweny mayoreyore,
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
momiyo koro daher mondo adera kendo atho, moloyo bedo gi ringruok ma an-goni.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Achayo ngimana; ok agomb kata medo bedo mangima. Weya mos; ndalo mag ngimana onge gi tiende.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
“Yaye Nyasaye, dhano to en angʼo momiyo ikawe ka gima lich kendo isiko ipare ndalo duto,
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
koso angʼo momiyo isiko inone okinyi kokinyi kendo iteme sa ka sa?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
Yaye Nyasaye, bende diweye ngʼiya, kata kuom thuolo matin kende?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Yaye jarang ji-ni, kata bed ni asetimo richo, to en angʼo ma asetimoni? Angʼo momiyo an ema inena? Koso dibed ni asebedoni tingʼ mapek mohingi?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
Angʼo momiyo idagi ngʼwonona kuom ketho maga kendo itamori wena richoga? Nikech koro abiro tho machiegni; ibiro manya, to ok enonwangʼa.”
