< Књига о Јову 6 >
Då tog Job till orda och sade:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Ack att min grämelse bleve vägd och min olycka lagd jämte den på vågen!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Se, tyngre är den nu än havets sand, därför kan jag icke styra mina ord.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Ty den Allsmäktiges pilar hava träffat mig, och min ande indricker deras gift; ja, förskräckelser ifrån Gud ställa sig upp mot mig.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Icke skriar vildåsnan, när hon har friskt gräs, icke råmar oxen, då han står vid sitt foder?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Men vem vill äta den mat som ej har smak eller sälta, och vem finner behag i slemörtens saft?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Så vägrar nu min själ att komma vid detta, det är för mig en vämjelig spis.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Ack att min bön bleve hörd, och att Gud ville uppfylla mitt hopp!
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
O att det täcktes Gud att krossa mig, att räcka ut sin hand och avskära mitt liv!
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Då funnes ännu för mig någon tröst, jag kunde då jubla, fastän plågad utan förskoning; jag har ju ej förnekat den Heliges ord.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Huru stor är då min kraft, eftersom jag alltjämt bör hoppas? Och vad väntar mig för ände, eftersom jag skall vara tålig?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Min kraft är väl ej såsom stenens, min kropp är väl icke av koppar?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Nej, förvisso gives ingen hjälp för mig, var utväg har blivit mig stängd.
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Den förtvivlade borde ju röna barmhärtighet av sin vän, men se, man övergiver den Allsmäktiges fruktan,
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Mina bröder äro trolösa, de äro såsom regnbäckar, ja, lika bäckarnas rännilar, som snart sina ut,
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
som väl kunna gå mörka av vinterns flöden, när snön har fallit och gömt sig i dem,
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
men som åter försvinna, när de träffas av hettan, och torka bort ifrån sin plats, då värmen kommer.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Vägfarande där i trakten vika av till dem, men de finna allenast ödslighet och måste förgås.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Temas vägfarande skådade dithän, Sabas köpmanståg hoppades på dem;
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
men de kommo på skam i sin förtröstan, de sågo sig gäckade, när de hade hunnit ditfram.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Ja, likaså ären I nu ingenting värda, handfallna stån I av förfäran och förskräckelse.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Har jag då begärt att I skolen giva mig gåvor, taga av edert gods för att lösa mig ut,
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
att I skolen rädda mig undan min ovän, köpa mig fri ur våldsverkares hand?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Undervisen mig, så vill jag tiga, lären mig att förstå vari jag har farit vilse.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Gott är förvisso uppriktigt tal, men tillrättavisning av eder, vad båtar den?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Haven I då i sinnet att hålla räfst med ord, och skall den förtvivlade få tala för vinden?
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Då kasten I väl också lott om den faderlöse, då lären I väl köpslå om eder vän!
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Dock, må det nu täckas eder att akta på mig; icke vill jag ljuga eder mitt i ansiktet.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Vänden om! Må sådan orätt icke ske; ja, vänden ännu om, ty min sak är rättfärdig!
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Skulle väl orätt bo på min tunga, och min mun, skulle den ej förstå vad fördärvligt är?