< Књига о Јову 6 >

1 А Јов одговори и рече:
Y respondió Job, y dijo:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
¡Oh si se pesasen al justo mi queja y mi tormento, y fuesen alzadas igualmente en balanza!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Porque [mi tormento] pesaría más que la arena de la mar: y por tanto mis palabras son cortadas.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Porque las saetas del Todopoderoso están en mí, cuyo veneno bebe mi espíritu; y terrores de Dios me combaten.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
¿Por ventura gime el asno montés junto a la yerba? ¿O brama el buey junto a su pasto?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
¿Comerse ha lo desabrido sin sal? ¿o habrá gusto en la clara del huevo?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Las cosas que mi alma no quería tocar antes, ahora por los dolores son mi comida.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
¡Quién me diese que viniese mi petición, y que Dios me diese lo que espero!
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
¡Y que Dios quisiese quebrantarme; y que soltase su mano, y me despedazase!
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Y en esto crecería mi consolación, si me asase con dolor sin tener misericordia: no que haya contradicho las palabras del Santo.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
¿Qué es mi fortaleza, para esperar aun? ¿Y qué es mi fin, para dilatar mi vida?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
¿Mi fortaleza, es la de las piedras? ¿o mi carne, es de acero?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
¿No me ayudo cuánto puedo? ¿y con todo eso el poder me falta del todo?
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
El atribulado es consolado de su compañero: mas el temor del Omnipotente es dejado.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Mis hermanos me han mentido como arroyo; pasáronse como las riberas impetuosas,
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Que están escondidas por la helada, y encubiertas con nieve,
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Que al tiempo del calor son deshechas; y en calentándose, desaparecen de su lugar.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Apártanse de las sendas de su camino, suben en vano, y se pierden.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Miráron las los caminantes de Temán, los caminantes de Sabá esperaron en ellas:
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
Mas fueron avergonzados por su esperanza; porque vinieron hasta ellas, y se hallaron confusos.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Ahora ciertamente vosotros sois como ellas: que habéis visto el tormento, y teméis.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
¿Héos dicho: Traédme, y de vuestro trabajo pagád por mí,
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
Y librádme de mano del angustiador, y redimídme del poder de los violentos?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Enseñádme, y yo callaré; y hacédme entender en que he errado.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
¡Cuán fuertes son las palabras de rectitud! ¿y qué reprende, el que reprende de vosotros?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
¿No estáis pensando las palabras para reprender; y echáis al viento palabras perdidas?
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
También os arrojáis sobre el huérfano; y hacéis hoyo delante de vuestro amigo.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Ahora pues, si queréis, mirád en mí: y ved si mentiré delante de vosotros.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Tornád ahora, y no haya iniquidad; y volvéd aun a mirar por mi justicia en esto:
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Si hay iniquidad en mi lengua: o si mi paladar no entiende los tormentos.

< Књига о Јову 6 >