Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
Alors Job prit la parole et dit:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Oh! S'il était possible de peser mon affliction, et de mettre toutes ensemble mes calamités dans la balance!...
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Elles seraient plus pesantes que le sable de la mer: voilà pourquoi mes paroles vont jusqu'à la folie.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Car les flèches du Tout-Puissant me transpercent, et mon âme en boit le venin; les terreurs de Dieu sont rangées en bataille contre moi.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Est-ce que l'onagre rugit auprès de l'herbe tendre? Est-ce que le bœuf mugit devant sa pâture?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Comment se nourrir d'un mets fade et sans sel, ou bien trouver du goût au jus d'une herbe insipide?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Ce que mon âme se refuse à toucher, c'est là mon pain, tout couvert de souillures.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Qui me donnera que mon vœu s'accomplisse, et que Dieu réalise mon attente!
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
Que Dieu daigne me briser, qu'il laisse aller sa main et qu'il tranche mes jours!
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Et qu'il me reste du moins cette consolation, que j'en tressaille dans les maux dont il m'accable: de n'avoir jamais transgressé les commandements du Saint!
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Quelle est ma force, pour que j'attende? Quelle est la durée de mes jours, pour que j'aie patience?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Ma force est-elle la force des pierres, et ma chair est-elle d'airain?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Ne suis-je pas dénué de tout secours, et tout espoir de salut ne m'est-il pas enlevé?
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Le malheureux a droit à la pitié de son ami, eût-il même abandonné la crainte du Tout-Puissant.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Mes frères ont été perfides comme le torrent, comme l'eau des torrents qui s'écoulent.
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Les glaçons en troublent le cours, la neige disparaît dans leurs flots.
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Au temps de la sécheresse, ils s'évanouissent; aux premières chaleurs, leur lit est desséché.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Dans des sentiers divers leurs eaux se perdent, elles s'évaporent dans les airs, et ils tarissent.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Les caravanes de Théma comptaient sur eux; les voyageurs de Saba espéraient en eux;
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
ils sont frustrés dans leur attente; arrivés sur leurs bords, ils restent confondus.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Ainsi vous me manquez à cette heure; à la vue de l'infortune, vous fuyez épouvantés.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Vous ai-je dit: « Donnez-moi quelque chose, faites-moi part de vos biens,
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
délivrez-moi de la main de l'ennemi, arrachez-moi de la main des brigands? »
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Instruisez-moi, et je vous écouterai en silence; faites-moi voir en quoi j'ai failli.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Qu'elles ont de force les paroles équitables! Mais sur quoi tombe votre blâme?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Voulez-vous donc censurer des mots? Les discours échappés au désespoir sont la proie du vent.
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Ah! Vous jetez le filet sur un orphelin, vous creusez un piège à votre ami!
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Maintenant, daignez vous retourner vers moi, et vous verrez si je vous mens en face.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Revenez, ne soyez pas injustes; revenez, et mon innocence apparaîtra.
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Y a-t-il de l'iniquité sur ma langue, ou bien mon palais ne sait-il pas discerner le mal?
