Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
But Job answered and said,
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Oh that one would indeed weigh the wrath that is upon me, and take up my griefs in a balance together!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
And verily they would be heavier than the sand by the seashore: but, as it seems, my words are vain.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
For the arrows of the Lord are in my body, whose violence drinks up my blood: whenever I am going to speak, they pierce me.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
What then? will the wild ass bray for nothing, if he is not seeking food? or again, will the ox low at the manger, when he has a fodder?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Shall bread be eaten without salt? or again, is there taste in empty words?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
For my wrath cannot cease; for I perceive my food as the smell of a lion [to be] loathsome.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
For oh that he would grant [my desire], and my petition might come, and the Lord would grant my hope!
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
Let the Lord begin and wound me, but let him not utterly destroy me.
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Let the grave be my city, upon the walls of which I have leaped: I will not shrink from it; for I have not denied the holy words of my God.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
For what is my strength, that I continue? what is my time, that my soul endures?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Is my strength the strength of stones? or is my flesh of brass?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Or have I not trusted in him? but help is [far] from me.
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Mercy has rejected me; and the visitation of the Lord has disregarded me.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
My nearest relations have not regarded me; they have passed me by like a failing brook, or like a wave.
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
They who used to reverence me, now have come against me like snow or congealed ice.
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
When it has melted at the approach of heat, it is not known what it was.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Thus I also have been deserted of all; and I am ruined, and become an outcast.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Behold the ways of the Thaemanites, ye that mark the paths of the Sabaeans.
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
They too that trust in cities and riches shall come to shame.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
But ye also have come to me without pity; so that beholding my wound ye are afraid.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
What? have I made any demand of you? or do I ask for strength from you,
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
to deliver me from enemies, or to rescue me from the hand of the mighty ones?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Teach ye me, and I will be silent: if in anything I have erred, tell me.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
But as it seems, the words of a true man are vain, because I do not ask strength of you.
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Neither will your reproof cause me to cease my words, for neither will I endure the sound of your speech.
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Even because ye attack the fatherless, and insult your friend.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
But now, having looked upon your countenances, I will not lie.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Sit down now, and let there not be unrighteousness; and unite again with the just.
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
For there is no injustice in my tongue; and does not my throat meditate understanding?
