Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
Maar Job antwoordde en zeide:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Och, of mijn verdriet recht gewogen wierd, en men mijn ellende samen in een weegschaal ophief!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Want het zou nu zwaarder zijn dan het zand der zeeen; daarom worden mijn woorden opgezwolgen.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Want de pijlen des Almachtigen zijn in mij, welker vurig venijn mijn geest uitdrinkt; de verschrikkingen Gods rusten zich tegen mij.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Rochelt ook de woudezel bij het jonge gras? Loeit de os bij zijn voeder?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Wordt ook het onsmakelijke gegeten zonder zout? Is er smaak in het witte des dooiers?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Mijn ziel weigert uw woorden aan te roeren; die zijn als mijn laffe spijze.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Och, of mijn begeerte kwame, en dat God mijn verwachting gave;
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
En dat het Gode beliefde, dat Hij mij verbrijzelde, Zijn hand losliet, en een einde met mij maakte!
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Dat zou nog mijn troost zijn, en zou mij verkwikken in den weedom, zo Hij niet spaarde; want ik heb de redenen des Heiligen niet verborgen gehouden.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Wat is mijn kracht, dat ik hopen zou? Of welk is mijn einde, dat ik mijn leven verlengen zou?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Is mijn kracht stenen kracht? Is mijn vlees staal?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Is dan mijn hulp niet in mij, en is de wijsheid uit mij verdreven?
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Aan hem, die versmolten is, zou van zijn vriend weldadigheid geschieden; of hij zou de vreze des Almachtigen verlaten.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Mijn broeders hebben trouwelooslijk gehandeld als een beek; als de storting der beken gaan zij door;
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Die verdonkerd zijn van het ijs, en in dewelke de sneeuw zich verbergt.
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Ten tijde, als zij van hitte vervlieten, worden zij uitgedelgd; als zij warm worden, verdwijnen zij uit haar plaats.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
De gangen haars wegs wenden zich ter zijde af; zij lopen op in het woeste, en vergaan.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
De reizigers van Thema zien ze, de wandelaars van Scheba wachten op haar.
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
Zij worden beschaamd, omdat elkeen vertrouwde; als zij daartoe komen, zo worden zij schaamrood.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Voorwaar, alzo zijt gijlieden mij nu niets geworden; gij hebt gezien de ontzetting, en gij hebt gevreesd.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Heb ik gezegd: Brengt mij, en geeft geschenken voor mij van uw vermogen?
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
Of bevrijdt mij van de hand des verdrukkers, en verlost mij van de hand der tirannen?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Leert mij, en ik zal zwijgen, en geeft mij te verstaan, waarin ik gedwaald heb.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
O, hoe krachtig zijn de rechte redenen! Maar wat bestraft het bestraffen, dat van ulieden is?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Zult gij, om te bestraffen, woorden bedenken, en zullen de redenen des mismoedigen voor wind zijn?
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Ook werpt gij u op een wees; en gij graaft tegen uw vriend.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Maar nu, belieft het u, wendt u tot mij, en het zal voor ulieder aangezicht zijn, of ik liege.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Keert toch weder, laat er geen onrecht wezen, ja, keert weder; nog zal mijn gerechtigheid daarin zijn.
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Zou onrecht op mijn tong wezen? Zou mijn gehemelte niet de ellenden te verstaan geven?
