Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
Job antwoordde, en sprak:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Ach, mocht mijn wrevel worden gewogen, Maar tegelijk met mijn leed op de weegschaal gelegd:
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Want omdat het zwaarder is dan het zand aan de zee, Daarom gingen ook mijn woorden de perken te buiten.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Ja, de pijlen van den Almachtige blijven in mij steken, Mijn geest zuigt er het gif van op; De verschrikkingen Gods Stellen zich tegen mij in slagorde op!
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Balkt soms de woudezel bij het gras Of loeit het rund bij zijn kribbe?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Kan het laffe zonder zout worden gegeten, Of is er smaak aan het wit van een ei?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Neen, ik weiger, het aan te raken, Ze zijn voor mij een walgelijke spijs!
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Ach, dat mijn bede werd verhoord, En dat God mijn wens mocht vervullen;
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
Dat het God behaagde, mij te verpletteren, Zijn hand zich bewoog, om mij weg te maaien.
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Dat zou een troost voor mij zijn, En ik danste ondanks mijn leed: "Hij spaart mij niet, Omdat ik den Heilige mijn wens niet verzweeg!".
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Want wat is mijn kracht, dat ik nu nog zou wachten, Wat mijn uitzicht, dat ik langer zou leven?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Is mijn kracht soms als die van een steen, Is mijn vlees soms van brons?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Ben ik niet geheel van redding verstoken, Is iedere hulp mij niet ontzegd?
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Maar wie zijn vriend barmhartigheid weigert, Verzaakt de vrees voor den Almachtige!
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Toch zijn mijn broeders als een beek onbetrouwbaar, Als een stortbeek, die wegstroomt:
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
Die bedekt zijn met ijs, Of bedolven onder sneeuw;
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Zodra de hitte komt, drogen zij uit, Zodra het warm wordt, zijn ze verdwenen.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Ze buigen af van de weg, die ze gaan, En verliezen zich in de woestijn;
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
De karavanen van Tema zien er naar uit, De convooien van Sjeba hebben er hun hoop op gevestigd:
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
Maar ze worden in hun verwachting beschaamd, Staan bij hun aankomst te schande.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Zo zijt gij voor mij nu geworden: Gij aanschouwt mijn ellende, en beangst deinst gij terug!
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Heb ik gevraagd: Geeft mij iets ten geschenke, Of staat mij van uw vermogen iets af;
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
Of redt mij uit de hand van den vijand, Bevrijdt mij uit de greep der tyrannen?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Neen, onderricht mij, en dan zal ik zwijgen; Laat mij inzien, waarin ik heb gedwaald!
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Hoe zoet zijn woorden, die oprecht zijn gemeend, Maar hoe grievend de berisping van u!
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Meent gij, mijn woorden te moeten berispen: Woorden van een wanhopige, die in de wind zijn gesproken?
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Wilt gij het lot over een onschuldige werpen, En de staf breken over uw vriend?
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Welnu dan, wilt mij aanhoren: Ik lieg u toch niet in het gezicht.
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Bezint u, en laat er geen onrecht geschieden; Bezint u, mijn onschuld zal blijken!
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Is er soms onrecht op mijn tong, Of kan mijn gehemelte de rampen niet proeven;
