Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
Så tog Job til Orde og svarede:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
"Gid man vejed min Harme og vejed min Ulykke mod den!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Thi tungere er den end Havets Sand, derfor talte jeg over mig!
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Thi i mig sidder den Almægtiges Pile, min Ånd inddrikker deres Gift; Rædsler fra Gud forvirrer mig.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Skriger et Vildæsel midt i Græsset, brøler en Okse ved sit Foder?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Spiser man ferskt uden Salt, smager mon Æggehvide godt?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Min Sjæl vil ej røre derved, de Ting er som Lugt af en Løve.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Ak, blev mit Ønske dog opfyldt, Gud give mig det, som jeg håber
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
vilde d dog knuse mig, række Hånden ud og skære mig fra,
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
så vilde det være min Trøst - jeg hopped af Glæde trods skånselsløs Kval at jeg ikke har nægtet den Helliges Ord.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Hvad er min Kraft, at jeg skal holde ud, min Udgang, at jeg skal være tålmodig?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Er da min Kraft som Stenens, er da mit Legeme Kobber?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Ak, for mig er der ingen Hjælp, hver Udvej lukker sig for mig.
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Den, der nægter sin Næste Godhed, han bryder med den Almægtiges Frygt.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Mine Brødre sveg mig som en Bæk, som Strømme, hvis Vand svandt bort,
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
de, der var grumset af os, og som Sneen gemte sig i,
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
men som svandt ved Solens Glød, tørredes sporløst ud i Hede;
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Karavaner bøjer af fra Vejen, drager op i Ørkenen og går til Grunde;
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Temas Karavaner spejder, Sabas Rejsetog håber på dem,
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
men de beskæmmes i deres Tillid, de kommer derhen og skuffes!
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Ja, slige Strømme er I mig nu, Rædselen så I og grebes af Skræk!
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Har jeg mon sagt: "Giv mig Gaver, løs mig med eders Velstand,
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
red mig af Fjendens Hånd, køb mig fri fra Voldsmænds Hånd!"
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Lær mig, så vil jeg tie, vis mig, hvor jeg har fejlet!
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Redelig Tale, se, den gør Indtryk; men eders Revselse, hvad er den værd?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Er det jer Hensigt at revse Ord? Den fortvivledes Ord er dog Mundsvejr!
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Selv om en faderløs kasted I Lod og købslog om eders Ven.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Men vilde I nu dog se på mig! Mon jeg lyver jer op i Ansigtet?
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Vend jer hid, lad der ikke ske Uret, vend jer, thi end har jeg Ret!
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Er der Uret på min Tunge, eller skelner min Gane ej, hvad der er ondt?
