Књига о Јову 6
1 А Јов одговори и рече:
Men Job svarede og sagde:
2 О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
Gid min Harm maatte vejes, og man ligervis vilde lægge min Ulykke i Vægtskaaler!
3 Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
Thi den er nu svarere end Sand i Havet; derfor bruse mine Ord frem.
4 Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
Thi den Almægtiges Pile ere i mig, min Aand inddrikker deres Gift; Guds Rædsler stille sig op imod mig.
5 Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
Mon Vildæselet skryder, naar det har Græs? eller mon Oksen bøger, naar den har Foder?
6 Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
Mon det vamle kan ædes uden Salt? eller er der Smag i det hvide om Æggeblommen?
7 Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
Hvad min Sjæl vægrede sig ved at røre, det er blevet mig som en usund Spise.
8 О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
Gid det, jeg begærer, maatte komme, og Gud vilde opfylde mit Haab!
9 И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
og at Gud vilde knuse mig, at han vilde lade sin Haand løs og afskære mig!
10 Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
Da havde jeg endnu Trøst og kunde glæde mig i Smerten, i hvilken han ikke skaaner; thi jeg har ikke fornægtet den helliges Tale.
11 Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
Hvad er min Kraft, at jeg skulde haabe? og hvad Ende venter mig, at jeg skulde forlænge mit Liv?
12 Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
Mon min Kraft er Kraft af Sten? mon mit Kød er af Kobber?
13 Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
Sandelig, der er ikke Hjælp i mig, og Kraften er vegen fra mig!
14 Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
Den ulykkelige kan kræve Medynk af sin Ven, selv om han forlader den Almægtiges Frygt.
15 Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
Mine Brødre have skuffet som en Bæk, som i Dalene Strømme, der fare forbi,
16 Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
de, der ere mørke af Is, i hvilke Sneen skjuler sig.
17 Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
Paa den Tid de optøes, da blive de borte; naar det bliver hedt, da forsvinde de fra deres Sted.
18 Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
Rejsetog bøje af fra deres Vej, de drage op i Ørken og omkomme.
19 Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
Rejsetog fra Thema skuede hen efter dem, vejfarende fra Seba satte Lid til dem.
20 Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
De bluedes, at de havde forladt sig paa dem; de kom lige til dem og bleve skuffede.
21 Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
Saaledes ere I nu blevne som intet; I se Rædsel og frygte.
22 Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
Mon jeg har sagt: Giver mig og skænker for min Skyld noget af eders Formue?
23 Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
eller redder mig af Fjendens Haand, og udløser mig af Voldsmænds Haand?
24 Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
Lærer mig, og jeg vil tie, og viser mig, hvori jeg har faret vild.
25 Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
Hvad ere Oprigtigheds Taler kraftige! Men hvad bevise eders Beviser?
26 Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
Agte I Ord for at være Bevis og den mistrøstiges Taler for Mundsvejr?
27 И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
Ja, I kunne kaste Lod om en faderløs og grave Grav for eders Næste.
28 Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
Og nu, om I ville, da vender Ansigtet til mig, og mon jeg skulde lyve for eders Ansigt?
29 Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
Kære, vender om, lader Uretfærdighed ikke ske; ja, vender om, endnu skal min Retfærdighed kendes i denne Sag!
30 Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
Mon der være Uret paa min Tunge? mon min Gane ikke skulde skelne, hvad ondt er?
