Књига о Јову 5

1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.