Књига о Јову 5
1 Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
AHORA pues da voces, si habrá quien te responda; ¿y á cuál de los santos te volverás?
2 Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
Es cierto que al necio la ira lo mata, y al codicioso consume la envidia.
3 Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
Yo he visto al necio que echaba raíces, y en la misma hora maldije su habitación.
4 Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
Sus hijos estarán lejos de la salud, y en la puerta serán quebrantados, y no habrá quien los libre.
5 Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
Su mies comerán los hambrientos, y sacaránla de entre las espinas, y los sedientos beberán su hacienda.
6 Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
Porque la iniquidad no sale del polvo, ni la molestia brota de la tierra.
7 Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
Empero como las centellas se levantan para volar por [el aire], así el hombre nace para la aflicción.
8 Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
Ciertamente yo buscaría á Dios, y depositaría en él mis negocios:
9 Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
El cual hace cosas grandes é inescrutables, y maravillas que no tienen cuento:
10 Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
Que da la lluvia sobre la haz de la tierra, y envía las aguas por los campos:
11 Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
Que pone los humildes en altura, y los enlutados son levantados á salud:
12 Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
Que frustra los pensamientos de los astutos, para que sus manos no hagan nada:
13 Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
Que prende á los sabios en la astucia de ellos, y el consejo de los perversos es entontecido;
14 Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
De día se topan con tinieblas, y en mitad del día andan á tientas como de noche:
15 Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
Y libra de la espada al pobre, de la boca de los impíos, y de la mano violenta;
16 Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
Pues es esperanza al menesteroso, y la iniquidad cerrará su boca.
17 Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
He aquí, bienaventurado es el hombre á quien Dios castiga: por tanto no menosprecies la corrección del Todopoderoso.
18 Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
Porque él es el que hace la llaga, y él [la] vendará: él hiere, y sus manos curan.
19 Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
En seis tribulaciones te librará, y en la séptima no te tocará el mal.
20 У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
En el hambre te redimirá de la muerte, y en la guerra de las manos de la espada.
21 Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
Del azote de la lengua serás encubierto; ni temerás de la destrucción cuando viniere.
22 Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
De la destrucción y del hambre te reirás, y no temerás de las bestias del campo:
23 Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
Pues aun con las piedras del campo tendrás tu concierto, y las bestias del campo te serán pacíficas.
24 И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
Y sabrás que hay paz en tu tienda; y visitarás tu morada, y no pecarás.
25 Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
Asimismo echarás de ver que tu simiente es mucha, y tu prole como la hierba de la tierra.
26 Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
Y vendrás en la vejez á la sepultura, como el montón de trigo que se coge á su tiempo.
27 Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
He aquí lo que hemos inquirido, lo cual es así: óyelo, y juzga tú para contigo.
